Прочитај ми чланакПослодавци разлику у трошковима због повећања минималца намеравају да компензују повећањем цена производа и услуга, а они којима то не помогне посегнуће за отказима. За многа мала и средња предузећа то је једноставно превелики залогај.
Почетак нове 2026. године донеће и ново, редовно повећање минималне зараде, такозваног минималца, за 10,1 одсто, односно са 500 на 550 евра, Поред радости онима који су најмање плаћени, та мера доноси и главобољу послодавцима који би то повећње требало да исплате. Послодавци разлику у трошковима намеравају да компензују повећањем цена производа, а они којима то не помогне посегнуће за отказима.
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије каже за Време да је та организација у току преговора о редовном повећању минималца указала властима да би могло да представља проблем за послодавце и привреду уколико држава не буде део терета преузела на себе.
– Најугроженија су микро и мала предузећа, јер наша истраживања ставова послодаваца показују да већ сада трећина њих послује са озбиљним потешкоћама и да ће тако висок раст минималне цене рада негативно утицати на њихово пословање – каже Павловић.
Истиче да је део послодаваца навео да ће повећање минималца компензовати кроз раст цена производа и услуга, док је други део, који не може да на тај начин надомести трошак, навео да ће можда бити редукован број запослених у њиховим компанијама.
– Тражили смо од државе да преузме на себе део тог терета и у том смислу је повећан неопорезиви део плата у истом проценту за који је повећана минимална цена рада. На тај начин је висина трошка компензована, али и поред тога трећина послодаваца, посебно у источној и јужној Србији, па чак и у Шумадији и западној Србији, не може да оствари толико велики промет као што може да се оствари у већим градовима, па нису у могућности да исплате чак ни минималну зараду – упозорава Павловић.
