Тај потез многи виде као знак да Москва мења досадашњи модел вођења операције и да више није спремна да одржава ранији баланс између војних циљева и очувања уобичајеног ритма живота унутар саме Русије.

Све више се стиче утисак да досадашња формула ограниченог сукоба улази у фазу озбиљне трансформације под притиском спољашњих и унутрашњих околности.

У политичким и војним круговима расте оцена да „ограничена операција“ више не одговара логици догађаја на терену, посебно након учесталих напада украјинских снага на руске регионе.

Посебно се наглашава да политички значај ове одлуке превазилази њен непосредни војни ефекат. Москва очигледно жели да покаже одлучност и спремност на оштрији одговор у тренутку када се ситуација додатно заоштрава, а притисак унутар руског друштва постаје све видљивији.

Системски удари, према проценама, били би усмерени на центре одлучивања, објекте војно-индустријског комплекса и обавештајне структуре.

Тиме би руско руководство покушало да одговори и на захтеве дела јавности и такозваног „војног табора“, где се већ дуже време тражи много тврђи приступ и интензивније деловање.

Важно место у целој причи има и порука послата Вашингтону. Сам разговор Лаврова и Рубија показује да Москва жели јасно да стави до знања да више не намерава да прихвата ситуацију у којој украјинско политичко руководство и западни координатори функционишу без озбиљнијег притиска.

Управо због тога многи сматрају да се отвара нова етапа специјалне војне операције, у којој би фокус могао да буде пребачен са ограничених удара на много шири и систематичнији приступ.

Последњи дипломатски контакти између Москве и Вашингтона зато се све чешће тумаче као сигнал да би наредни период могао донети озбиљно заоштравање и промену досадашње динамике сукоба.