Прочитај ми чланакИако администрација Доналда Трампа појачава притисак на Кубу и отворено разматра различите опције за промену режима у Хавани, војна интервенција била би огромна грешка која би могла додатно да погорша ситуацију на острву, оцењује британски Economist.
Након што су америчке специјалне снаге почетком јануара у Каракасу ухапсиле тадашњег председника Венецуеле Николаса Мадура, Трамп је поручио да је „Куба следећа“. Од тада Вашингтон врши снажан притисак на Хавану, пре свега преко нове венецуеланске власти, од које тражи да прекине испоруке јефтине нафте Куби. Последице се већ осећају – земља се суочава са све чешћим нестанцима струје, несташицама и продубљивањем економске кризе.
Трамп тврди да жели промене на Куби, а многи сматрају да за то постоје оправдани разлози. Комунистички режим већ скоро седам деценија гуши политичке слободе, хапси дисиденте и одржава систем у којем већина становништва живи у сиромаштву, док привилеговани слојеви повезани са властима уживају бројне бенефиције. Куба истовремено представља и одређени безбедносни проблем за САД, јер на њеној територији Русија и Кина наводно имају обавештајне центре недалеко од америчке обале.
Међутим, упркос притисцима, власти у Хавани показују спремност за преговоре. Последњих месеци ослобођени су поједини политички затвореници, а најављен је и пакет економских реформи. Власти су, између осталог, саопштиле да ће Кубанци који живе у иностранству моћи у потпуности да поседују компаније на острву.
Ипак, Трамп и државни секретар Марко Рубио поручују да их не занимају парцијалне промене, већ потпуна трансформација политичког система. Зато се у Вашингтону разматрају различити сценарији, укључујући и употребу војне силе. Последњих месеци изнад Кубе су примећени амерички извиђачки дронови, док је носач авиона „УСС Нимитз“ распоређен у Карипском мору. Истовремено, америчко правосуђе подигло је оптужницу против Раула Кастра, који и даље има велики утицај у земљи.
Рубио је недавно изјавио да су шансе за миран договор мале и да се Куба не може променити без промене политичког система. На питање да ли би САД могле да употребе војну силу, одговорио је да ће Трамп учинити „све што је потребно“.
Ризична операција
Аналитичари упозоравају да би такав потез био изузетно ризичан. Ограничена војна операција усмерена на уклањање врха режима можда би могла да успе, али би отворила питање шта даље. Куба, за разлику од Венецуеле, има много чвршћи и идеолошки укорењен политички систем, па би успостављање стабилне проамеричке власти било знатно теже.
Још проблематичнија била би потпуна инвазија. Америчка војска без сумње би могла да порази кубанске оружане снаге, али искуства из Ирака и Авганистана показују колико је тешко изградити функционалну демократију након војне интервенције. Многи Кубанци никада нису живели у вишепартијском систему, па би покушај наметања демократије силом вероватно довео до дуготрајне нестабилности и нових сукоба.
Друга опција је наставак економског притиска. Међутим, продужавање нафтне блокаде углавном погађа обичне грађане, док организована политичка опозиција готово да не постоји. Велики број младих већ је напустио земљу, а протести против власти углавном се своде на спорадичне демонстрације и симболично лупање у шерпе.
Преговори најреалније решење
Због тога новинар Economist-а сматра да је најреалније решење постепена транзиција кроз преговоре. Према наводима, могући споразум подразумевао би да САД ублаже енергетске санкције, омогуће додатну хуманитарну помоћ и обезбеде бесплатан сателитски интернет за грађане Кубе. Заузврат би власти морале да ослободе већи број политичких затвореника, смање репресију и отворе земљу за приватне инвестиције.
Чак и у случају договора, Куба би остала суочена са огромним изазовима. За разлику од Венецуеле, не располаже великим резервама нафте које би привукле стране инвеститоре, а правна сигурност и даље је слаба. Ипак, озбиљне економске реформе могле би да покрену развој туризма, пољопривреде и приватног сектора, што би дугорочно створило услове и за политичке промене.
Economist закључује да би Трампова администрација могла много да помогне Куби уколико буде вешто преговарала и подстицала реформе. Међутим, уколико се одлучи за војну интервенцију, постоји велика опасност да ситуацију учини још гором него што је данас.
