Тренд који је почео прошле године одласком појединих инвеститора из земље добио је своју годишњу статистику која нам говори да је у прерађивчкој индустрији највише особа остало без посла – чак 11.510 радника у 2025, пише Нова економија.

После радника у прерађивачкој индустрији, следе радници у трговини на велико и мало и поправци моторних возила, финансијским делатностима и осигурању, пољопривреди, шумарству и рибарству, стручним, научним, иновационим и техничким делатностима и регистровани индивидуални пољопривредници. Све у свему, како пише Нова економија, пољопривредници су после радника прерађивачке индустрије најугроженији, а ни иновационе делатности не пролазе најбоље.

Према подацима РЗС-а пре пет година, тачније 2021. године запослених у Србији је било 2.212.631 особа, 2022. године 2.253.473, а 2023. године 2.306.955 и 2024. године 2.319.535. У прошлој години се по први пут види пад на 2.318.648 оних који су у радном односу. Страхује се да година која је пред нама може тај пад само да продуби. Нова Економија подсећа да је писала о отпуштањима широм Србије у прошлој години, као на пример о онима у Бенетону, Џонсон електрику и Леонију.

– Иако се некада сматрало да редовни приходи штите од сиромаштва, у Србији свака четврта запослена особа живи у домаћинству које веома тешко саставља крај са крајем. Постоји оправдан страх да ће услед стагнације запослености и пада броја радних места све већи број људи прећи ивицу сиромаштва чим изгубе посао – каже Сарита Брадаш из Центра за достојанствен рад.

Саговорница Нове економије понавља оно што су установиле и друге институције попут Светске банке која је пре две године радила слично истраживање према којем је свака трећа породица у Србији у опасности од сиромаштва чим један од чланова домаћинства остане без посла. Економисти би рекли да је ово можда и добро јер вас тера да одмах нађете ново запослење да не бисте завршили сиромашни.