Челичне ограде појавиле су се дуж делова јужне обале Албаније, у близини Звернеца и лагуне Нарта, где је планирана изградња великог луксузног туристичког комплекса повезаног са Џаредом Кушнером и Иванком Трамп. Пројекат је изазвао све веће протесте, забринутост еколошких организација и оптужбе да се један од последњих нетакнутих приобалних екосистема у земљи постепено затвара за јавност.
Трампов зет
Ограђено подручје обухвата око 300 хектара приватног земљишта између лагуне и Јадранског мора, а према најавама на тој локацији требало би да никне вишемилијардерски туристички комплекс са луксузним хотелима, вилама, маринама и ексклузивним одмаралиштима.
The world needs to pay attention to what’s happening in Zvërnec,Albania.Local residents and activists are protesting over concerns about the future of their land, coastline, environment, and cultural heritage. Videos from the area show growing tensions and clashes pic.twitter.com/YqgYHUJrYc
— rozinoizykryeveper (@700dreqnit) May 31, 2026
Међутим, за многе мештане и активисте први видљиви знак пројекта нису била обећања о инвестицијама и развоју, већ металне ограде које су се појавиле преко пешчаних дина, плажа и борових шума које су деценијама биле доступне грађанима.
Иако албанске власти још нису званично представиле комплетан пројекат, више званичника је незванично потврдило да су већ издате почетне дозволе за развој и припремне радове, што је омогућило ограђивање терена и почетак радова. Коначно архитектонско решење још није објављено. Према информацијама које прате инвестицију, главни план пројекта израђују три међународно признате европске и светске архитектонске куће, а очекује се да ће ускоро бити предат надлежним институцијама на одобрење, пише Атлантику.
A major concern about what is happening in Zvërnec, Albania is the lack of coverage from major media outlets. Despite ongoing protests, environmental concerns, and clear public interest, reporting has been minimal or delayed. pic.twitter.com/tY3wnFN6pr
— rozinoizykryeveper (@700dreqnit) May 31, 2026
Недостатак транспарентности додатно је појачао критике еколошких организација и локалног становништва, од којих многи тврде да су за размере пројекта сазнали тек када су се дуж обале појавиле ограде.
Организације за заштиту природе ППНЕА и ЕуроНатур оптужиле су институције да ускраћују документацију о утицају на животну средину и да читав процес спроводе без озбиљне јавне расправе.






