Pročitaj mi članakGrađani Srbije suočiće se sa nizom poskupljenja u 2026. godini, koja će obuhvatiti komunalne usluge, energente, poreze i druge troškove života.
Prema analizama ekonomskih stručnjaka i zvaničnih odluka, ovi porasti su posledica inflacije, rastućih operativnih troškova, regulatornih prilagođavanja i usklađivanja sa međunarodnim obavezama. Nacionalna banka Srbije predviđa inflaciju od oko 3% na kraju 2025. i 4% do kraja 2026. godine, što dodatno utiče na rast cena.
Istek uredbe o ograničenju marži na osnovne namirnice, koja važi do marta 2026, mogao bi dovesti do dodatnih poskupljenja ako vlada ne produži mere.Jedno od najvidljivijih poskupljenja biće u oblasti vode i kanalizacije. U Beogradu, cena isporučene vode i odvođenja otpadnih voda povećaće se za 9,5% od 1. januara 2026. godine, što će prosečan račun za tročlano domaćinstvo podići za oko 190 dinara mesečno.
Razlozi za ovo su viši troškovi električne energije, sirovina i plata. U Zrenjaninu, cena vode po kubnom metru skače sa 29,36 na 129 dinara (bez PDV-a), što predstavlja drastičan porast i posledicu „tuđe nesposobnosti“, kako su neki komentarisali.
Struja takođe neće ostati pošteđena. Nakon povećanja od 6,6% u oktobru 2025. godine (sa prosečnim porastom od 9,6% do novembra), očekuje se novo prilagođavanje cena najkasnije do 1. oktobra 2026, u skladu sa aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Prag za najvišu „crvenu zonu“ tarife spušten je sa 1.600 na 1.200 kWh mesečno, što će dodatno opteretiti domaćinstva sa većom potrošnjom.Porez na imovinu u Beogradu porašće za oko 5 do 5,45%, na osnovu ažuriranih prosečnih cena kvadrata nekretnina, sa značajnim rastom u centralnim zonama.
Putarine su već povećane za 4,3% po kilometru u 2025, a u 2026. će se godišnje usklađivati sa inflacijom, uz uvođenje naplate za kamione na autoputevima od 1. januara.
Grejanje bi moglo poskupeti zbog visokih operativnih troškova i dugova u javnim preduzećima poput „Beogradske elektrane“, koja nisu videla značajna ulaganja.
Cigarete i duvanski proizvodi, uključujući elektronske cigarete, poskupeće od januara zbog usklađivanja akciza sa inflacijom.
Nova mera je uvođenje nacionalnog poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte i poreza na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom, od 1. januara 2026, radi usklađivanja sa EU mehanizmom CBAM.
Ovo će biti niže od EU tarifa, kako bi se izbegli gubici od oko 3 milijarde evra godišnje do 2030. i podržala dekarbonizacija.Minimalna cena rada porašće za 10,1% na 371 dinar po satu (prosečno 64.554 dinara ili 551 evro mesečno), a plate u javnom sektoru za 5,1%, što će dodatno opteretiti poslovanje i dovesti do lančanih poskupljenja.
Ovi porasti dolaze u kontekstu opšteg rasta troškova života, gde državno regulisane usluge tradicionalno poskupljuju u januaru. Ekonomisti upozoravaju da bez produženja mera kontrole cena, 2026. može doneti još veći pritisak na kućne budžete, posebno za ranjive grupe.
