Прочитај ми чланак

ПРЕДСЕДНИК СВЕ ЧЕШЋЕ НУДИ, али ко тражи изборе…

0

Због чега, када се спомену протести, Вучић говори да ће опозицији дати ванредне изборе, мада их опозиција и не тражи? Коме заправо одговарају избори, а коме више протести?

Најмасовнији грађански протести, у последњих шест година, од када је Александар Вучић на власти. Број демостраната из суботе у суботу расте, а расте и број њихових захтева. Ипак, међу њима нема захтева за ванредним изборима. Иако их не траже, председник Србије Александар Вучић управо о изборима све чешће говори.

„Па ја им нудим изборе. Рачунам да кад су тако моћни и снажни да желе изборе. То је ваља природни захтев опозиције да хоћете изборе, не мислите ваљда да постоји неко друго место где људи треба да броје своје идеје, планове и све друго“, каже Вучић.

„Он не нуди изборе, он нуди намештене изборе, лажне на којима може само он да победи. Грађани и опозиција су рекли да на такве изборе не желе да излазе и он се онда љути што не може да нас превари. Излазак на било ком нивоу на изборе републичке, покрајинске, локалне, под овим условима била би издаја оних циљева за које се залаже овај грађански протест“, каже Балша Божовић из ДС.

Вучић тврди да се не плаши избора, а ни грађана – зашто има потребу да стално говори о страху, уколико ово није земља насиља – пита новинарка Весна Малишић.

„Вучићу одговарају избори зато што вероватно рачуна да, протоком времена, ова група што је почела да се ваља да ће постајати све већа и да је сад последњи тренутак да прибере своје бирачко тело. Дакле, њему требају избори и њему је све ово само изговор да би он то урадио“, сматра Малишић.

И док Вучић нуди изборе, демостранти траже укидање медијског мрака. Тако се глас против власти највише чује, једном недељно, али на улицама током протеста. А глас, против опозиције, шири се свакодневно, углавном преко телевизијских програма са националном фреквенцијом.

Према подацима Бироа за друштвена истраживања, од 408 посматраних ТВ прилога – између 13. септембра и 15. децембра – у којима се говорило о опозицији, највише их је емитовано на ТВ Пинк 176, потом на Н1 142, док их је на другим телевизијама значајно мање: РТС – 37,
О2 – 23, Хаппy – 20, ПРВА – 10.

Бироди наводи и да је у Дневницима телевизија са националном фреквенцијом, осим мале заступљености, опозиција и негативно представљена. Етикетирана је 81 пут на Пинку, а 73 пута, на истом каналу критикована.

Закључак истраживања је да: због високе гледаности и броја прилога, углавном негативних, слику о опозицији највише креира Телевизија Пинк.

                              ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!