Прочитај ми чланакСамо трећина америчке јавности заправо верује у оно што чује у званичним корпоративним медијима.
Људи у СAD су коначно схватили да је номенклатура наш непријатељ. Овај естаблишмент не представља Американце, није у складу са уставним властима и пре подрива него што унапређује наше националне интересе, посебно овим ратовима које бира да води.
Мислим да је једна од ствари које морамо да истакнемо овде постојање „алтернативних“ медија. Недавна студија каже да само трећина америчке јавности заправо верује у оно што чује у званичним корпоративним медијима, који су једноставно огласне табле владине пропаганде.
Алтернативни медији и страни медији постају исто оно што је био „самиздат“ у Совјетском Савезу. Све више Американаца окреће се другим изворима информација како би чули шта се дешава у свету и шта њихова влада заправо ради.
То почиње некако да утиче. Рекао бих да је то на неки начин слично оном што се догодило у време распадања совјетског система средином 80-тих, кад је опсег владајуће олигархије слабио, а истовремено све више људи једноставно није веровало у оно што им се каже. Мислим да се слична врста опадања моћи повезана са званичним медијима дешава овде, у САД.
У том смислу сам оптимиста. У року од неколико година – негде око пет, претпостављам – моћи ћемо да видимо потпуно нову структуру овде у САД, а то би подразумевало промену у начину на који се посматрају рат и мир, као и информације које добијамо у вези са спољним светом.
Проблем је у томе да, кад год имате владајућу класу која осећа да су њена снага, привилегије и богатство угрожени, увек постоји искушење авантуризма и разумевање да они могу бацати коцкице и увек изазвати неку врсту сукоба који ће чувати постојећи поредак. Они можда ово не раде свесно у смислу жеље за ратом, али могу бити спремни да ризикују неодговорним понашањем.
Постоји много људи око Хилари Клинтон, који су потпуно неодговорни у оном што раде. На пример, Мишел Флорној, човек кога је Хилари одредила за секретара одбране ако победи, који жели да почне бомбардовање сиријских снага чим преузме дужност у јануару 2017. године. Или Мајк Морел, бивши вршилац дужности директора CIA, који жели да почне са убијањем руског и иранског војног особља у Сирији, и то тако да они знају да смо ми (САД) иза тих убистава.
Имамо и ове параде оклопних возила дуж руске границе у балтичким земљама, имамо америчке авионе и бродове који зује у близини руских територијалних вода на Црном и Балтичком мору. Имамо људе који желе насилно да одговоре на кинеско присуство у Јужном кинеском мору.
Било која од ових ствари представља могућност да нешто крене по злу. Осим тога, можемо се наћи у сукобу са једном или можда две нуклеарне силе, са несагледивим последицама. Људи овде увек говоре о томе ко је „Хитлер месеца“ – је ли то Милошевић, Гадафи, или Садам Хусеин. Сад је, наравно, Владимир Путин.
Они стално говоре о 1938/39. години и о „минхенском тренутку“. Ипак, мислим да смо у „тренутку 1914“, на који нико, чини се, није рачунао. Нашли смо се у веома опасном тренутку за Америку и за свет, на који можда нико није рачунао, али је учествовао, ратоборним и неодговорним понашањем.
