На неколико километара је граница Сирије, а Израел смо гледали и без двогледа, све то са територије Либана. Овако место, на ком је провео готово осам месеци описује капетан Слободан Врцељ, официр из састава Речне флотиле Војске Србије. Врцељ је, иначе, први официр из ове јединице, који је у саставу „плавих шлемова“, односно мировне мисије УН, назване УНФИЛ, боравио у Либану.

У Либану, који грађански сукоби потресају још од седамдесетих година сада већ прошлог века, а ситуацију је додано искомпликовала и интервенција Израела, а затим и повлачење војске ове земље 2006. године, после рата са Хезболахом, како објашњава Врцељ, тренутно борави педесетак припадника Војске Србије – јединица ранга вода. Наша војска, у Либану по први пут од распада СФРЈ, на терену користи и своја теренска, теретна и борбена возила.

– Уз војнике ангажована је и логистичка група у којој сам и ја био, а у штабу мисије такође ради неколико наших официра – објашњава капетан Врцељ, насмејан и ведар тридесетчетворогодишњак, отац деветогодишње Ане и три године млађег Марка.

– Ја сам, са мојим логистичарима, био смештен у бази 7-2, буквално на тромеђи Сирије, која нам је била на три километра, Израела и Либана. Наша јединица, ангажована је у саставу шпанског контингента, тако да смо сви, пре одласка у Либан, у мисију, која важи за тренутно наризичнију коју организује УН, прошли тромесечну обуку са Шпанцима. Нас петорица из Србије, били смо ангажовани у логистичком батаљону а били смо, буквално, спона између Србије и наших снага у Либану, јер смо обезбеђивали сву логистику.

– Ми смо, за разлику од неких других војника, из укупно 12 земаља, колико их је ангажовано у мисији, остварили изузетно коректну сарадњу са локалним становништвом. Лако смо се споразумевали, а и обичаји су нам слични, па смо уз кафу, која се и код њих много пије, лако налазили решења за проблеме…

(Вечерње новости)

Ознаке: Војска Србије, мировна мисија, Слободан Врцељ