Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mesecima unazad svojom politikom šalje poruke koje deluju iracionalno. Dok ovde gura prst u oko i inati se građanima koji protestuju, u svetu pokušava da dobije podršku i razumevanje i sebe predstavi kao nezamenjivi faktor mira i stabilnosti.
За само месец дана помиловао је четворицу активиста Српске напредне странке који су напали суденткињу у Новом Саду и поломили јој вилицу, а затим и девојку која је аутомобилом на Новом Београду покосила још једну студенткињу. Најављује кривичне пријаве против свих који су учествовали у акцији хапшења Томислава Момировића и Горана Весића. А јуче је стигла и вест да се Горан Васић, вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК), осумњичен да је фалсификовао документ којим је згради Генералштаба у Београду укинут статус споменика, појавио на послу као да се ништа није догодило. Што би се рекло, дела из ината, гура прст у око грађанима аболирањем силежија, претњама и константним доливањем уља на ватру. С друге стране, састао се са премијерком Италије, телефоном разговарао са председником Француске Емануелом Макроном, и док у Србији демонстрира самовољу, страним званичницима представља како све држи под контролом, и тражи подршку. Драган Поповић из Центра за практичну политику наводи за Нова.рс да Александар Вучић већ дуго иде на све или ништа и да Међународној зајединици шаље поруку да је он и даље тај фамозни фактор мира и безбедности.
„Вучић је толико притиснут овом ситуацијом и протестима и целом побуном, у поселдних осам, девет месеци, да се окренуо искључиво свом бирачком телу и заштити свог најчвршћег језгра. Зато повлачи радикалне потезе и зато шаље поруке које свима који нису део његовог уског језгра не делују исправно“, каже Поповић и напомиње да су поруке које председник државе шаље грађанима дефинитивно усмерене ка продубљивању сукоба.
„Верујем да је то његов начин да својим људима пошаље поруку, да је храбар, да је јак, да још увек држи ствари под контролом, да неће да попусти. Мислим да је то у таквој организацији као што је Српска напредна странка, и уопште као што је његова власт, да су они устројени по том, мање-више мафијашком принципу, где нико не сме да отпадне.
Додаје да су у актуелној власти сви поређани пирамидално и повезани страхом.
„Сви се боје оног на врху, а тај да би могао да влада страхом, мора стално да емитује ту врсту поруке, да је он тај који је држи силу у својим рукама“, каже Поповић.
Само на тај начин могу да разумем његове константне потезе који продубљују кризу све време, додаје наш саговорник.
„Он ниједног тренутка не ради ништа да би ту кризу смирио, не шаље никакве умирујуће поруке. Шта више, и са тим помиловањима, и са слањем батинаша, и са људима који са фантомакама упадају у локалне самоуправе… мени се чини да је он дигао руке од свих, осим од тог свог најужег језгра, које држи у некој врсти парализе, шаљући поруку како је сила и даље на његовој страни“, сматра он.
Поповић наглашава да Александар Вучић покушава да пошаље поруку да је његова власт стабилна, те да то чини јер се боји осипања сопствених редова.
„Ако њихови људи помисле да нису довољно чврсти, да не држе ствари под контролом, кренуће да беже. Људи тамо нису ни из какве идеологије, већ из чистог интереса“.
Напомиње да, као што овде шаље поруку да ствари држи под контролом, тако шаље и међународној зајединици исту поруку. Од самог почетка своје владавине Вучић шаље дупле поруке, посебну за запад, посебну за исток, а посебну за домаће јавно мњење, наглашава Поповић.
„Мислим да ће сад искористити и целу ову ситуацију са Милорадом Додиком, да пошаље ту врсту поруке, да морају да рачунају на њега, то јест да је он једини ‘играч’ који може нешто да им заврши овде“, каже наш саговорник и додаје.
„Мислим да је њему најважније да пошаље поруку да је он и даље тај фамозни фактор мира и безбедности. Једино због чега представници Међународне заједнице жмуре на једно, понекад и на оба ока, кад су у питању његова непочинства, јесте зато што верују да би без њега завладао хаос. И он све време покушава то да ‘прода’“, закључује Поповић.