Pročitaj mi članakOsnovni sud u Prištini je na Vidovdan, 28. juna 2024. godine, prvostepeno osudio Marka Rošića, Nedeljka Spasojevića, Dragišu Markovića i Žarka Jovanovića na zatvorske kazne zbog umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godina. Presuda glasi da su njih četvorica bili deo kriminalne grupe na čijem čelu su se nalazili Milan Radoičić i Zvonko Veselinović. Međutim, ni osam godina od ubistva nije utvrđeno ko je naručio ubistvo, niti ko je povukao obarač.
Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Prištini iz 2024. godine Marko Rošić je osuđen na 10 godina zatvora, Nedeljko Spasojević na četiri godine i šest meseci, Dragiša Marković i Žarko Jovanović na po četiri godine, dok je Ivanovićeva sekretarica Silvana Arsović oslobođena optužbi.
Optuženi nisu prisustvovali izricanju presude, a višečasovni vremenski jaz između izricanja presude i izdavanja naloga za privođenje na odsluženje kazne Rošić je iskoristio za bekstvo, tako da kada je tzv. Kosovska policija došla po njega – on više nije bio na kućnoj adresi.
Veton Elšani, zamenik direktora policije za region sever, za BIRN je rekao da je policija odluku suda o pritvoru primila tek popodne, odnosno oko pet sati posle objavljivanja presude. Rošić je u sudnici bio prisutan tokom iznošenja završnih reči 21. juna, otprilike nedelju dana pre izricanja presude.
Osuđeni kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, a ne kao egzekutori
Nedeljko Spasojević je u trenutku ubistva Olivera Ivanovića bio policajac na Kosovu. Osuđen je za krivično delo učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je organizovala ubistvo na četiri godine zatvora i novčanu kaznu od 4.500 evra za neovlašćeno držanje oružja.
Marko Rošić je osuđen na deset godina zatvora za delo učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je organizovala ubistvo i novčanu kaznu od 10.000 evra.
Dragiša Marković, takođe policajac u vreme ubistva, osuđen je za krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok je još jedan policajac Žarko Jovanović osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja i za neovlašćeno posedovanje oružja novčana kazna 1.500 evra.
Silvana Arsović, sekretarica Olivera Ivanovića, je oslobođena optužbi da je bila deo kriminalne grupe.
Sigurnosne kamere na objektu u kojem su se nalazile stranačke prostorije Olivera Ivanovića nisu radile od 4. januara 2018. do dana ubistva – 16. januara, kada su uključene ali tek pošto je Ivanović ubijen. Tužilaštvo je tvrdilo da je kamere isključila nepoznata osoba, a da ih je uključila Arsović posle zločina. Međutim, njena veza sa kriminalnom grupom nije dokazana.
Tužilaštvo je Spasojevića prvobitno teretilo za teško krivično delo iz organizovanog kriminala, ali je ono prekvalifikovano u zloupotrebu službenog položaja. Sud je utvrdio da je bio prisutan na mestu zločina, ali nije preduzeo potrebne radnje radi obezbeđenja mesta događaja.
Za Dragišu Markovića, sud je ocenio da krivično delo odavanja službene tajne nije dokazano, budući da informaciju koju je on dao – „ubijen je pokojni“ nije klasifikovana kao službena tajna.
Za Markovića i Jovanovića, sud je utvrdio da u svojstvu policijskih službenika nisu preduzeli sve neophodne radnje na mestu zločina, dozvolivši uništavanje dokaza i intervenciju neovlašćenih lica.
U slučaju Marka Rošića, Sud je utvrdio da je bio aktivni član kriminalne grupe, učestvovao u paljenju automobila žrtve i pratio njegovo kretanje svojim ličnim vozilom, čime je doprineo izvršenju ubistva.
Svi su se ranije izjasnili da nisu krivi za optužbe koje im se stavljaju na teret.
Optužbi da je bio deo kriminalne grupe prethodno je oslobođen Rade Basara, koji je takođe bio policajac u vreme kada je Ivanović ubijen. Specijalno tužilaštvo Kosova je od krivičnog gonjenja Basare odustalo zbog nedostatka dokaza.
Prema navodima kosovskih medija, sud je u presudi proglasio Milana Radoičića odgovornim za ubistvo Ivanovića. Osnovni sud navodi da je bivši zamenik lidera Srpske liste predvodio organizovanu kriminalnu grupu koja je organizovala ubistvo 16. januara 2018. u Severnoj Mitrovici i preduzela radnje na uništavanju dokaza kako bi ometala istragu, navodi se u presudi, a preneo je kosovski portal “Zakletva i pravda”, specijalizovan za praćenje sudskih postupaka.
„Na osnovu ovih dokazanih činjenica, dokazano je postojanje ove organizovane kriminalne grupe, da je imala organizacionu strukturu na čelu sa Milanom Radoičićem, i da je ova kriminalna grupa, pored kontrole u kriminalnoj oblasti, imala i kontrolu u političkom životu. Uključenost u strukture stranke“…“i sprečavanje svakog političkog rivalstva, sve do ubistva sada pokojnog I. pošto se nije pokorio zahtevima ove grupe da se i on politički pridruži ovoj grupi i odustane od izborne kampanje kao jedinstvena stranka, što je zahtev državnih struktura Srbije“, navodi se u presudi.
Aleksandar Ivanović, bratanac Olivera Ivanovića je prethodne godine za N1 rekao da isključuje mogućnost da su se osuđeni sami od sebe organizovali.
Srpska lista je presudu ocenila kao drakonsku, neutemeljenu na dokazima i politički motivisanu.
Radoičić – vođa kriminalne grupe bez optužnice i presude
Kosovsko tužilaštvo je u optužnici, a sud u presudi naveo da je nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić vođa oružane grupe koja je organizovala ubistvo Olivera Ivanovića. Međutim, njemu se nije sudilo za ovaj zločin jer optužnica protiv njega nije bila ni podneta.
Milan Radoičić je nekoliko meseci posle ubistva Ivanovića postao potpredsednik Srpske liste. Napustio ju je u septembru 2023. godine pošto je preuzeo odgovornost za napad u mestu Banjska kod Zvečana, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica pripadnika njegove grupe.
Veruje se da se Radoičić trenutno nalazi u Srbiji, a u decembru 2024. godine Interpol je na zahtev Kosova izdao nalog za njegovo hapšenje.
Protiv Milana Radoičića je poternica u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića izdata početkom 2021, a zatim povučena na zahtev Specijalnog tužilaštva. Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Bljerim Isufaj, tačno godinu dana posle donošenja prvostepene presude, otkrio je do tada nepoznate detalje o povlačenju 2021.
Isufaj je u intervjuu za kosovske medije rekao da je Radoičić tada preko svog advokata ponudio „kredibilne informacije“ o ubistvu Ivanovića, u zamenu za povlačenje naloga za hapšenje. Dodao je da ga je o ovoj ponudio obavestio tužilac Burima Ćerkini.
Isufaj je kazao da nije pristao na taj predlog i da je zatražio da se postupak nastavi u skladu sa zakonom, ali da je tužilac Ćerkini insistirao na strategiji da se preko ponude dođe do svedočenja Radoičića.
Međutim, Radoičić se nikada nije pojavio. „Ne znam zašto nije došao. Cilj je bio da dođe i svedoči, ali pošto se to nije desilo, poternica je vraćena. To je bila garancija tužioca – i tako je i bilo“, kazao je glavni tužilac.
Tužilaštvo na Kosovu trenutno ima četiri raspisane poternice za Radoičićem zbog istrage u četiri postupila – za ubistvo Ivanovića, slučaj „Banjska“, organizovanje barikada i ratne zločine.
Suđenje proteklo u odugovlačenju, otkriveni anonimni svedoci, menjani iskazi…
Ročišta u slučaju ubistva Ivanovića su često bila odlagana jer se svedoci nisu pojavljivali, identitet tri od četiri anonimna svedoka je otkriven zbog čega su oni odbili da svedoče uz obrazloženje da se ne osećaju bezbedno, a bilo je odlaganja i na zahtev odbrane jer spisi predmeta nisu pravovremeno prevođeni na srpski jezik.
Suđenje za ubistvo Olivera Ivanovića je trajalo četiri godine. Prva optužnica je podignuta 2019. godine, u decembru iste godine druga, a Specijalno tužilaštvo Kosova je 2020. godine podiglo i treću dopunjenu optužnicu. Međutim, suštinskih izmena nije bilo.
Krajem decembra 2023. godine je Specijalno tužilaštvo podiglo još jednu optužnicu u slučaju ubistva Ivanovića i to protiv Milana Mihajlovića Popa iz Leposavića zbog sumnje da je takođe bio član „organizovane kriminalne grupe“, ali i zbog „ometanja sudskog procesa“, „zastrašivanja“ i „falsifikovanja dokumenata“.
Sud je poništio optužnicu zbog propusta tužilaštva. Naime, Specijalno tužilaštvo je optužnicu podiglo posle zakonskog roka od tri godine od momenta pokretanja istrage. U slučaju Mihajlovića, optužnica je podignuta posle četiri godine i sedam meseci.
Mihailović je negirao da je bio u Severnoj Mitrovici u vreme ubistva Ivanovića. Negirao je i da je dobio zadatke od Radoičića i kazao da ne zna imena koja se spominju u vezi sa slučajem ubistva Ivanovića.
Mihailović se 2021. godine našao na spisku Srba sa Kosova kojima su SAD uvele sankcije. Pored njega, tu su bili Radoičić, Zvonko Veselinović, Žarko Veselinović, Željko Bojić i Marko Rošić, svi optuženi ili dovođeni u vezu sa ubistvom Ivanovića.
Bivši žandarm, Radoičićev poverenik
Mihajlović je tri godine bio pripadnik Žandarmerije u MUP-u Srbije, da bi potom bio raspoređen u Policijsku upravu Kosovska Mitrovica, pisali su kosovski mediji. Tu je bio zaposlen sve do početka procesa integracije srpske policije sa Severa u Policijsku službu Kosova, odnosno posle potpisivanja Briselskog sporazuma od strane Dačića i Vučića. Posle toga nije integrisan u Kosovsku policiju.
Zanimljivo je i to da je jedan od optuženih, Rade Basara, na jednom od ročišta promenio stav u pogledu iznošenja odbrane i rekao da će se od sada braniti ćutanjem. On je pred sam kraj suđenja u junu 2024. godine rekao da ostaje pri ranije datim iskazima, ali ne i pri onom datom na poslednjem svedočenju.
Odluku da nastavi da se brani ćutanjem pravdao je lošim zdravstvenim stanjem. Istakao je da ova promena stava nije vezana za bilo kakav pritisak, već samo za njegovo zdravstveno stanje.
Jedan od zaštićenih svedoka, koji je takođe odustao od svedočenja jer mu je otkriven identitet, tvrdio je da je Milan Mihailović Pop tokom 2017. godine bio u stalnom kontaktu sa Radoičićem i smatran je njegovim poverenikom.
Ovaj svedok (B1) je rekao da mu je Mihailović ozbiljno pretio tokom jednog od kasnijih razgovora u kome se pominje i preminuli Oliver Ivanović, zbog čega je tražio da mu se obezbedi kuća.
Advokati odbrane su tvrdili da je do otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka došlo zahvaljujući propustima samog tužilaštva.
Advokat Faruk Korenica objasnio je kako je tužilaštvo ispitivanjem otkrilo identitet svedoka. „Zamislite kada anonimnog svedoka pitate: gde radite? A on kaže ja sam komandir Policije (Policijske stanice) u Zubinom Potoku. Prema tome, u Zubinom Potoku postoji samo jedan komandir, samo jedna policijska stanica. Na osnovu naivnog pitanja on je otkrio (identitet svedoka)“, rekao je Korenica za RSE.
Advokatica Jovana Filipović, koja je zastupala Silvanu Arsović, kazala je da je identitet svedoka obelodanjen kada su dostavljeni spisi predmeta.
“Postavljana su pitanja na osnovu kojih bilo ko, ko je iz tog grada, može da ih identifikuje“, navela je ona.
Jedan od svedoka čiji je identitet otkriven optužio je Srpsku listu da ugrožava njegov život i život njegove porodice.
„Od strane srpske policije mi je rečeno da se ‘tačku po tačku govori o tvojoj glavi’, tako da molim vas razumite me da ne mogu“, rekao je anonimni svedok B1. „Ne smem da se izjasnim, imam volju ali ne mogu, razumite me“, rekao je svedok B1 sudiji.
Tužilaštvo je očekivalo mnogo od svedočenja Milene Popović, nevenčane supruge Olivera Ivanovića, koja je konačno pred sud izašla tek 2023. godine, kao državna funkcionerka u vladi Srbije. Prethodno su ročišta odlagana u više navrata jer se ona nije odazivala sudu, pozivajući se i na bezbednosnu situaciju usled izlaska Srbija iz institucija na Kosovu. Na kraju je odlučeno da svedoči putem video linka iz Beograda.
Popović je rekla da ne poznaje optužene, osim Silvane Arsović za koju je kazala da je Ivanoviću bila kao sestra i da je to što joj se trenutno dešava velika nepravda.
Druge osumnjičene Rošića, Spasojevića, Basaru, Jovanovića i Markovića rekla je da ne poznaje, niti ih je ikako dovela u vezu sa ubistvom.
Advokati odbrane su tvrdili da njeno svedočenje ne ide ni na štetu, ni u korist njihovim klijentima i da nema nikakvu vrednost za ceo slučaj.
Popović je ranije izjavljivala da bi sud u Prištiini trebalo da sasluša Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića.
„Ako Radoičić tvrdi da nema veze s Oliverovim ubistvom onda bi svoju nevinost trebao da dokaže pred Sudom u Prištini, ili bar da bude saslušan u Beogradu“, istakla je Popović za agenciju Beta 2021. godine.
Ostaće upamćeno i kako je te godine kao narodna poslanica SNS napustila sednicu Skupštine Srbije i to dok je za govornicom bio predsednik Aleksandar Vučić. Razlog je bilo to što je Vučić doveo Milana Radoičića u skupštinsku salu.
Istraga u Beogradu
Istraga o ubistvu Olivera Ivanovića pokrenuta je i u Beogradu. Prema poslednjim javnodostupnim podacima, taj proces se i dalje nalazi „u predistražnoj fazi“.
Visoki funkcioneri, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, s vremena na vreme su u javnosti govorili da znaju ko je ubio Ivanovića, negirajući bilo kakvu odgovornost Milana Radoičića.
Sredinom 2019. godine Vučić je izjavio da „Beograd misli da ima ime ubice Olivera Ivanovića“. U obraćanju javnosti je rekao kako Milan Radoičić „nema veze sa ovim zločinom“.
Na treću godišnjicu ubistva Ivanovića, u januaru 2021. godine, Vučić je rekao da srpske službe već mesecima imaju kompletnu sliku onih koji bi imali motiv i koji bi mogli biti umešani.
U junu 2023. tadašnji ministar policije, a sadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, izjavio je da srpske vlasti „tačno znaju“ ko je ubio Ivanovića.
Pokazujući obimni registrator, Gašić je izjavio je da je to rezultat rada Radne grupe koju su činili pripadnici nadležnih institucija Srbije – Tužilaštva za organizovani kriminal, BIA, MUP-a i Vojno-bezbednosne agencije.
„Ovde je sve ono do čega su službe Republike Srbije došle i ustanovile ko je ubica Olivera Ivanovića i mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek da nam daju podatke. Imamo slike i sa Aerodroma Tirana kad je sleteo, imamo slike i kada je ušao u Prištinu, imamo slike kad je ulazio u stan”, rekao je između ostalog Gašić.
Slično je govorio i Vučić 2019. godine, kada je upitao: “Zašto ne možemo da dobijemo podatke o tajnom kretanju lica po imenu Fljorim Ejupi, koji je inače u Nemačkoj pod prismotrom? Šta, kako i na koji način je on radio na aerodromu u Tirani, zatim se kretao ka Kosovu i Metohiji, ponovo nestao i vraćen u Nemačku sa istog aerodroma Rinas, sa aerodroma u Tirani. To je onaj koji je podmetnuo bombu i pod autobus Niš-Ekspres između ostalog.”
Nakon što je Nemačka demantovala da štiti ubicu Ivanovića, Gašić je rekao da je njegova izjava pogrešno interpretirana, odnosno da je preneta bez znaka pitanja, koji joj daje drugačiji smisao.
Pažnju srpskih organa privukla je i izjava Bojana Bogdanovića, prijatelja Aleksandra Gligorijevića Pukija, ubijenog člana kriminalne grupe Veljka Belivuka. Bogdanović je u intervjuu KRIK-u 2022. godine rekao da je Ivanovića ubio Ljubomir Lainović iz Novog Sada, da je ubistvo naručio biznismen Zvonko Veselinović, a organizovao Milan Radoičić.
Ubistvo je, navodno, plaćeno 50.000 evra, a isplatu je izvršio Belivuk po nalogu Veselinovića, govorio je tada Bogdanović.
Bogdanović je kasnije samog sebe demantovao, navodeći kasnije iste godine da obarač nije povukao Lainović već izvesni pripadnik kavačkog klana sa nadimkom „Crnogorac“.
Istakao je da stoji iza svake reči koju je izgovorio o ubistvu Ivanovića.
„Nalogodavac Zvonko Veselinović, organizator ubistva Milan Radoičić, izvršilac Crnogorac koji je iz kavačkog klana. Da postoji dobra volja iz Beograda i Prištine formirala bi se zajednička istraga tužilaštva”, rekao je Bogdanović.
Srpska policija je saslušala Bogdanovića zbog iznetih optužbi, navodeći da u njima nema ništa novo. Saslušalo ga je i Tužilaštvo za organizovani kriminal, a kako je pisao KRIK u tužilaštvu je potpisao dokument da neće iznositi u javnost ono o čemu je razgovarao sa tužiocem.
