Iz celokupne današnje Vučićeve „jadikovke“ stiče se utisak da on samo pokušava da pronađe način da otme NIS od Rusa, dok je sve drugo zastrašivanje javnosti kako bi se opravdala otimačina za račun Amerikanaca.
НИС је у власништву Гаспрома и не постоји ниједан оправдан разлог да се руско власништво одузима. Ко не жели да сипа гориво на НИС-овој пумпи, може то да учини на било којој другој.
Ако је проблем Рафинерија, могла је држава Србија за све ово време изградити другу, у свом власништву, уместо што се расипају милијарде на „Експо“, „Национални стадион“, рушење Генералштаба, давање повластица страним фирмама, градњу по вишеструко увећаним ценама и слично.
Онако како се Вучић „побринуо“ за решавање питања Косова и Метохије, тако се сада „брине“ за НИС — лажући свој народ, обмањујући Русију и распродајући националне интересе како би купио подршку вашингтонске и бриселске олигархије за свој останак на власти.
Штеточинско и противуставно поступање Вучићевог режима прети да доведе Србију у стање потпуне неоколонијалне зависности од западњачких поробљивача. То се може прекратити једино здруженим напорима родољубивих друштвених и политичких чинилаца.






