Pročitaj mi članakU Srbiji oko 70 odsto najvećih zagađivača posluje bez integrisane dozvole, a među njima su i neke od najbogatijih kompanija koje država svojim nečinjenjem štiti, na štetu zdravlja građana i životne sredine, rečeno je danas na predstavljanju rezultata analize Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
У анализи примене Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, полазећи од полазних основа нацрта новог закона које је Министарство заштите животне средине објавило у фебруару ове године, РЕРИ оценује да је примена тог закона који постоји већ 20 година неуспешна.
„Од око 220 оператера који су били дужни да прибаве интегрисану дозволу до 31. децембра 2024. ту обавезу је испунило њих 60-70. Осталих 150 оператера без икаквих препрека неометано и незаконито обављају своје пословне активности“, наводи се у анализи РЕРИ-ја.
Као неки од главних проблема у примени закона наведени су неадекватно идентификовање проблема, недовољни административни капацитети, хронична пасивност инспекцијског надзора и неадекватна казнена политика и недоследно поступање тужилаштва.
Програмски директор РЕРИ-ја Мирко Поповић је рекао да је идеја Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине да се подржи увођење начела предострожности и превенције у животној средини, али да се од самог почетка државна управа строго држи начела „како да помогнемо привреди да се снађе и превазиђе тај намет“.
„Од почетка је администрација приступила како да се спасе привреда на штету грађана, како да омогућимо ЕПС-у да 20 година ради без интегрисане дозволе, да загађује, уништава имовину и угрожава здравље људи и њихова права“, рекао је Поповић, додајући да се закон 20 година примењује „тако да се загађивачима омогући да избегну стандард“.
Када је у питању примена најбољих доступних техника, које се односе на стандарде заштите животне средине који су доступни, примењиви и не представљају превелики економски захтев привреди, Поповић је рекао да држава сматра да би то представљало превелики финансијски терет за индустрију па је у дозволама омогућено да се избегне њихова примена.
Поповић је истакао да постоје велики загађивачи који су међу најбогатијим компанијама у Србији, а поштеђени су од примене закона на штету грађана зато што загађују ваздух, воду, земљиште.
„ЕПС и Зиђин су међу пет најбогатијих компанија у Србији, а послују без интегрисане дозволе. Како оне не могу да приуште врхунске стручњаке да им обезбеде дозволе и да примене најбоље доступне технике. Грађани су дужни да плаћају порез и придржавају се закона, а ови загађивачи нису“, казао је Поповић.
Он је истакао да је неприхватљиво да се прича да су индивидуална ложишта највећи загађивачи, јер то значи да су грађани неодговорни.
„Грађанима се протура обмањујући наратив да су они највећи загађивачи, а не ова индустрија која представља најпрофтабилније компаније, а која је нечињењем државних органа ослобођена примене закона“, рекао је Поповић.
Он је додао да су Министарство животне средине, на челу са министром, државним секретарима и помоћницима, одговрни што се овај закон не примењује, али и стручњаци који раде анализе, одобравају интегрисане дозволе и прате њихово поштовање.
Правна саветница у РЕРИ-ју Христина Војводић је оценила да су надзор и инспекција највећи проблем целог система заштите животне средине.
Инспектори имају изузетно мало овлашћења, рекла је Војводић и додала да се нацртом новог закона та овлашћења додатно сужавају, а предвиђа се да надзор може да се врши само на новим постројењима, али не и да ли постојећа имају потребне дозволе и да ли послују у складу с њима.
Војводић је подсетила да је у првој половини године инспекција Министарства за животну средину спровела само 29 инспекцијских надзора, и то у постројењима која имају дозволу, а да није одговорено ни на један њихов захтев за ванредни инспекцијски надзор у случајевима прекомерних емисија.
У случајевима утврђених незаконитости, као што је, на пример, пословање цементаре „Моравацем“ супротно дозволи, инспекција није поднела пријаву за привредни преступ, шаљући поруку да кршење прописа не производи стварне последице.
Други проблем су, према њеним речима, неадекватне казне за загађиваче који немају дозволу или их крше.
Навела је пример компаније Зиђин копер која је платила казну од 250.000 динара јер нема интегрисану дозволу.
Такве казне, истакла је Војводич, нису мотивишуће јер је компанијама исплативије да плате казну него да ангажују стручњаке за добијање интегрисане дозволе.
„Уопште немамо никакве, или бар не адекватне механизме надзора и санкционисања и док то не постоји нико неће бити мотивисан да ради у складу с прописима“, рекла је Војводић.
Слободан Минић из Фискалног савета је рекао да су улагања у смањење загађења много мања од очекиваних и да се не може очекивати да индустрија улаже ако држава не стоји иза свог закона.
Поред тога, много више се улаже у контролу већ насталог загађења него у превенцију, односно у најбоље доступне технологије за смањење загађења.
„Све почива на парадигми да су улагања у технологије које минимализују штетност по животну средину и здравље инвестиције које увећавају трошкове и успоравају раст, али то је превазиђено“, рекао је Минић.
Он је казао да загађење има негативан утицај и на бруто домаћи производ, наводећи да према једном истраживању ОЕЦД-а повећање просечне концентације честица ПМ2,5 за један микрограм по кубном метру смањује БДП у тој години за 0,8 одсто.
„Ако хоћемо да изађемо из зачараног круга морамо да почнемо да размишљамо да ово није трошак него инвестиција не само у производни капацитет него и у људски капацитет и на тај начин да доприноси и превредном расту“, казао је Минић.
У анализи РЕРИ-а се наводи да слабе карике у примени прописа представљају праћење ефеката примене прописа у области заштите животне средине, као и израда извештаја о примени закона и стратешких докумената.
„Због тога и анализа ефеката прописа, као саставни део полазних основа за припрему нових закона готово по правилу не садржи објективну и на доказима засновану анализу примене претходних прописа и проблема са којима су се органи власти, привреда и друштво суочавали током примене прописа. Логична последица таквог приступа јесу нормативна решења која не отклањају нагомилане проблеме у области заштите животне средине“, оцењује се у анализи.
Министарство заштите животне средине је прошле седмице отворило јавни позив за учешће у консултацијама поводом Нацрта закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, које ће трајати до 15. децембра 2025. године.
Продукција овог садржаја израђена је уз финансијску подршку Европске уније. За њен садржај искључиву одговорност сноси Медијски центар Бета и Центар за одрживе заједнице и садржај нужно не одражава ставове Европске уније и Београдске отворене школе.
