Прочитај ми чланакТалас инфлације из 2022. и 2023. године није честито ни прошао, а већ нам се, по свој прилици, смеши следећи.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је у, јуче објављеним, Светским економским изгледима смањио прогнозу привредног раста за светску економију, док је повећао прогнозу инфлације.
За Србију, прогноза привредног раста смањена је са октобарских 3,6 на 2,8 одсто. У јануару је додуше већ била једна корекција привредног раста Србије за 2026. на 3,1 одсто.
Међутим, делује да је значајнија промена у стопи инфлације. ММФ процењује да ће просечна инфлација у 2026. години бити 5,2 одсто. За крај године они предвиђају годишњу стопу инфлације од седам одсто.
Ово је знатно више од пројекција Народне банке Србије која очекује да годишња стопа инфлације до краја године износи око четири одсто. Додуше, ова пројекција није узела у обзир рат у Ирану и скок цене нафте.
С друге стране, ова пројекција ММФ-а заснива се на томе да неће бити даљих ескалација у Персијском заливу што се види по њиховој пројекцији да је за целу 2026. годину просечна цена нафте 82,2 долара по барелу. Ова пројекција очигледно подразумева скорашње примирје и отварање Ормуског мореуза за танкере. У сваком случају, Србија би према процени ММФ-а у овој години имала једну од највећих стопа инфлације у Европи.
ММФ предвиђа инфлацију од седам одсто у децембру: „Чека нас ерозија куповне моћи“ 2
Подаци: ИМФ WЕО април 2026; Табела уз помоћ ЦхатГПТ
Највећу просечну стопу инфлације у 2026, према пројекцији Фонда, имаће Румунија са 7,8 одсто. За Македонију и БиХ ММФ предвиђа просечну инфлацију од 4,5 одсто, Хрватску 4,4 одсто, а Мађарску и Бугарску 3,8 одсто.
Просечна инфлација у ЕУ биће према оцени ММФ-а 2,8 одсто.
Већ у извештају о мартовској инфлацији Завода за статистику види се утицај раста цена нафте. Међугодишња инфлација је повећана на 2,8 одсто са фебруарских 2,5 одсто.
Инфлацију у марту су погурале цене горива које су у односу на фебруар већ за 4,5 одсто, а у односу на исти месец лане за 2,3 одсто.
Добра вест је да, иако је истекла уредба о органичењу маржи крајем фебруара, цене хране нису повећане. У односу на фебруар остале су исте, а у односу на март прошле године чак су и смањене за око два одсто. Алкохолна пића и дуван су поскупели за 5,9 одсто у односу на март 2025.
Милан Недељковић, декан ФЕФА-е сматра да је пројекција ММФ-а логична узимајући у обзир да је сама Народна банка у Извештају о инфлацији навела да инфлација убрзава у другој половини 2026. године.
„Разлог је то што у базу за обрачун улазе ефекти уредбе о ограничењу маржи из септембра. У основном сценарију НБС инфлација ће бити близу горње границе циља, тако да када на то додате шок на тржишту нафте, повећање за око два процента међугодишње и није тако много“, истиче Недељковић.
Он сматра да су, за разлику од инфлације из 2022, потрошачи тек изашли из високе инфлације и да нису спремни да прихвате висок раст цена.
„Зависи какав ће бити пренос цена нафте на остале цене. Ако се поскупљнеј енафте не пренесе на базну инфлацију неће бити веће инфлације. Заправо је то главно питање у којој мери ће доћи до тог преноса. За разлику од 2022. године којој је претходило 15 година ниске инфлације, данас претходи талас инфлације из 2022. и 2023. и питање је колико ће се раст цена нафте моћи пренети на потрошаче“, оцењује Недељковић.
Осим тога, питање је колико дуго ће и трајати криза у Персијском заливу, јер ако би се сада завршило, то би тек био шок од месец-два.
„Ако криза потраје, онда би дошло до озбиљних поремећаја са ценом нафте“, упозорава он.
Што се тиче привредног раста, ако се обистини пројекција ММФ-а, наставиће се период релативно ниског привредног раста. Наиме, са 2,8 одсто у 2026, просечан реални раст БДП-а Србије у последњих пет година биће свега 3,1 одсто. У нашем региону Хрватска има већи просечан годишњи раст последњих пет година – 4,1 одсто и Албанија са четири одсто.
Оно што је проблем и за нашу економију је што ни друге европске државе немају бог зна какву перспективу ове године. На нивоу Европе, ММФ предвиђа само за неколико земаља раст већи од три одсто. То су Пољска са 3,3 одсто, Албанија са 3,4 одсто и Македонија са 3,1 одсто. Ту су и острвске државе Кипар са три и Малта са 3,7 одсто.
Економиста Саша Ђоговић истиче да је тешко дати процену о привредном расту у 2026. и да је и сам ММФ навео да се ради о почетним пројекцијама, јер се не може знати шта ће бити са ратом у Персијском заливу.
„Много је непознаница, али са сигурношћу се може рећи да ће раст БДП-а бити слабији од очекиваног, а инфлација већа. Осим глобланих, ми имамо и нашу домаћу непознаницу, а то је питање НИС-а. До 22. маја видећемо да ли ће проблем бити решен или ћемо добити продужетак или нас чека агонија као у последњим месецима прошле године“, напомиње Ђоговић.
Он истиче и да ће бити ефекта и на буџет. С једне стране инфлација увећава приходе државе, али их слабији привредни раст, с друге стране, смањује.
„Извесно је да ћемо имати ерозију куповне моћи у другој половини године. Промет у малопродаји је од почетка године добро кренуо због раста плата у јавном сектору и раста минималца, али раст инфлације у другој половини године ће деловати негативно. Већ се могу видети сигнали смањења расхода, па ће тако обавезно служење војног рока бити одложено за следећу годину, а видимо и да нема тендера за кинематографију“, напомиње Ђоговић.
