Прочитај ми чланакОпуштање у Андалузији или на Јадрану, авантуристички одмори у пустињи или камповање у Алпима? Док је путовање авионом у Азију тренутно непопуларно, друге дестинације су све више у фокусу немачких туриста.
Камп у Зесхаупту на Штарнбершком језеру у Немачкој релативно је мали, капацитет му је само 75 паркинг места, али локација је идилична. Камп се налази директно уз језеро и омиљено је одредиште за људе који пре свега траже мир и опуштање.
„Ради се једноставно о боравку на отвореном у природи и минималистичком начину живота. Управо онако како кампери воле“, каже Матијас Ледерер. Он управља овим кампом, местом где су почетком маја и ове године многи кампери „отворили“ нову сезону.
Овде углавном одмарају Немци, али и Аустријанци и Швајцарци:
„Од средине јуна до средине септембра потпуно смо попуњени“, каже Ледерер. Резервације се посебно препоручују за летње месеце, а то не важи само за камп у Зесхаупту. Камповање је популарно – прошле године немачки кампови забележили су 44,7 милиона ноћења, што је рекорд.
„Ове године имамо посебно велики број дугорочних резервација, нарочито за летње месеце“, каже Ледерер. Власник кампа сматра да и финансијски аспект игра важну улогу:
„Свакако могу да замислим да људи желе да уштеде на гориву и новцу уопште“, каже он. С обзиром на тренутне цене горива, то не чуди: према АДАЦ-у (Немачки аутомобилски клуб), април ове године био је најскупљи месец за сипање горива свих времена. Возачи су у просеку плаћали 2,11 евра по литру за супер Е10 бензин и 2,26 евра за дизел.
Рекордна потрошња за одмор
Људи у Немачкој су очигледно спремни да потроше много новца на одморе. Према актуелној Анализи туризма (Тоурисмусаналyсе), Немци су прошле године на одмор потрошили рекордних 1.636 евра по особи. Када је реч о најпопуларнијим европским дестинацијама у иностранству, највише су у просеку трошили у Грчкој (1.872 евра), а најмање у Аустрији (1.183 евра).
У Хрватској су, према Анализи туризма, прошле године трошили 1.303 евра. Хрватска се, баш као и Турска, у тој анализи назива „повољнијом“ земљом, односно третира се као дестинација у којој туристи троше мање новца за приближно исти ниво услуге него у неким другим медитеранским земљама. У анализи се, између осталог, о трошковима у 2025. може прочитати и следећа реченица: „Грчка и Шпанија знатно скупље од Турске и Хрватске.“
С обзиром на општи раст цена, ове године се вероватно очекује нови рекорд, предвиђа Ана Зичке, стручњакиња за путовања из HolidayChecka.
„Због општег раста цена расту и трошкови путовања. Али туристи су и даље спремни да плате више цене“, каже она. Цене су посебно нагло порасле у популарним туристичким регионима, попут Шпаније. У јеку лета – током врхунца сезоне – тамо су цене и пет пута више него у пролеће. Одмор за један пар у хотелу са четири звездице на плажи, са доручком у главној сезони, кошта око 5.000 евра.
Ипак, туристи и даље долазе. Ове године Шпанија очекује више туриста него икада раније. Шпански министар туризма Ђорди Хереу Бохер предвиђа 100 милиона страних посетилаца:
„Истина је да ће сукоби који трају недељама довести до промена у избору туристичких дестинација. Морамо да се припремимо за то.“
Зичке наглашава да и туристичке агенције реагују на повећану потражњу за европским дестинацијама:
„Тамо где је потражња велика, организује се још више летова. Зато још увек има расположивих капацитета, а биће и ласт-минуте понуда.“ Међутим, она истиче да туристи који се надају понудама у последњем тренутку морају бити флексибилни – на пример када је реч о дестинацији или датумима путовања.
Рат у Ирану утиче и на туризам
Поготово зато што би авио-саобраћај ускоро могао додатно да поскупи. Разлог је удаљен око 5.000 километара: Ормуски мореуз. Блокиран је због рата у Ирану, што утиче и на цену керозина. Почетком године цена је износила око 670 долара по тони горива. Са почетком рата дошло је до значајног скока цена, које су у априлу достигле врхунац од готово 1.800 долара по тони. Од тада је цена керозина мало пала, али је и даље виша него пре почетка рата са Ираном.
Ипак, цене авионских карата још нису порасле у истој мери, показује недавна анализа портала Цхецк24 за немачку ТВ емисију Плусминус, која се емитује на јавном сервису АРД. Према тој анализи, цене резервација направљених преко Цхецк24 до почетка маја биле су у неким случајевима чак ниже него прошле године.
Цене летова за Кипар пале су за 16 одсто, за Египат за 12 одсто, а за Турску за четири одсто. Популарне медитеранске дестинације биле су нешто скупље: цене летова за Грчку порасле су за три одсто, а за Шпанију за четири одсто.
„Тренутно не видимо свеобухватан раст цена“, рекао је Кристијан Мајер, генерални директор Цхецк24.
Када је реч о омиљеним туристичким дестинацијама, Немачка је за Немце и даље убедљиво број један. Према подацима Тоурисмусаналyсе, 2025. године дестинација сваког трећег путовања (35 одсто) била је нека од омиљених регија у Савезној Републици Немачкој. Сличан тренд очекује се и ове године.
Око две трећине испитаника рекло је да ове године планира најмање једно туристичко путовање. Сваки четврти испитаник (25 одсто) посетиће неку дестинацију у Немачкој, док 42 одсто немачких туриста планира да током 2026. одмара у некој другој европској земљи – највише испитаника жели у Шпанију (9 одсто), Италију (7 одсто), Скандинавију (5 одсто), Турску (4 одсто), Грчку (3 одсто), Француску (3 одсто), Аустрију (2 одсто) и Хрватску (1 одсто), наводи се у Анализи туризма.
Сваки пети испитаник планира одмор ван Европе, што је највише до сада, тврди Тоурисмусаналyсе. Тринаест одсто испитаника у тренутку спровођења истраживања још није донело одлуку о дестинацији за одмор. У оквиру истраживања, спроведеног током децембра 2025. и јануара 2026. године – дакле пре почетка рата са Ираном – испитано је 3.000 немачких грађана старијих од 18 година.
Авио-компаније већ „осигурале“ цене
АРД-ов стручњак за авијацију Михаел Имел процењује да је то првенствено зато што велике авио-компаније „осигуравају“ цене горива месецима унапред. То се ради путем заштите од ризика, такозваног хеџинга:
„У Луфтханси су, на пример, цене за 80 одсто потреба за керозином осигуране на тај начин. То је свакако један од разлога зашто још нисмо видели велика поскупљења.“
Уз то, авио-компаније су већ реаговале и другим мерама за смањење трошкова керозина: „Делимично су смањиле број летова ка Азији, а из употребе су повукле авионе који троше посебно велике количине керозина.“
Још једно питање заокупља туристе: расправа о могућој несташици керозина.
„Оно што улива оптимизам јесте чињеница да три четвртине потражње за керозином не долази из региона Залива“, каже Имел.
„Оно што тренутно недостаје због рата може да се надомести – углавном из САД или Нигерије.“
Можда је то разлог зашто су немачке авио-компаније оптимистичне када је реч о будућности. Луфтханса је, одговарајући на упит емисије Плусминус, саопштила: „Концерн очекује углавном стабилно снабдевање горивом за летове предвиђене летњим редом летења. Луфтханса ради на различитим мерама како би то постигла.“ Сличне поруке послали су и ТуиФлy и Еуроwингс.
Туристи мењају планове
Путници су и даље несигурни – и мењају своје планове. Према недавном истраживању HolidayChecka, готово петина Немаца жели ове године потпуно да одустане од одмора. Чак 40 одсто испитаника бира друге, сигурније дестинације.
„Не видимо нужно много отказивања, већ алтернативе. Одмори су и даље важни, а туристи траже нова места“, наглашава туристичка стручњакиња Зичке.
Једна дестинација која би могла да профитира у овој ситуацији јесте Мароко. Маракеш, у срцу земље, препун је посетилаца. Мароканска влада очекује туристички рекорд ове године. Само прошле године број немачких посетилаца порастао је за 11 одсто.
Питање је да ли ће тренутни процват потрајати. Немица Габриеле Ноак-Шпет води мали хотел у старом делу Маракеша. Пролеће је прошло веома добро, али рат на Блиском истоку почиње да утиче и овде, каже она.
„Тренутно смо веома добро попуњени, али то су резервације направљене много раније. Практично не добијамо нове резервације“, каже она.
Ипак, за туристичку индустрију у целини то не мора нужно да буде лоша вест. Зичке наглашава: „Нажалост, туристичка бранша је последњих година прошла кроз многе кризе, а искуство показује да се врло брзо опоравља од њих.“
