Прочитај ми чланакУпозорења Међународне агенције за енергију с почетка рата у Ирану и актуелне нафтне кризе о дометима енергетског шока светска јавност је у први мах оцењивала претераном. Нарочито оно у којем се овај нафтни шок по својој јачини поредио са заједничком снагом сличних шокова током 70-их и 80 година прошлог века и током глобалне економске кризе.
Данас, међутим, таква упозорења чине се објективним. А из поменуте агенције најављују да би се тек током јула и августа, у пику летње сезоне, тржиште нафте могло наћи у „црвеној зони“.
До пре само две недеље, водеће светске банке биле су уверене да су године високих каматних стопа иза нас. И да у 2026. и упркос поремећајима који пумпају инфлаторна очекивања, неће бити потребе да се монетарна политика додатно пооштрава. Можда су претходно одустали од даљег смањења референтних каматних стопа, али су се надали да неће морати ни да их повећавају.
Данас, међутим, и ту имамо обрт. Нови први човек америчких Федералних резерви Кевин Ворш по свој прилици мораће ускоро да бира између Трампа и инфлације. У Европи таквих дилема више и нема. Изабел Шнабел, чланица Извршног одбора Европске централне банке изјавила је пре два дана да „игнорисање шока више није опција“. Другим речима, ЕЦБ више не може да немо посматра ситуацију него би већ у јуну могла да повећа каматне стопе.
Разлози за то су, наравно, раст инфлације и дуготрајни енергетски шок изазван кризом на Блиском истоку и са тим повезаним растом цена енергената.
Форбес Србија разговарао је са економистима о последицама тренутне ситуације и новом инфлаторном таласу који прети да запљусне свет практично пре него што су саниране последице овог претходног.
Шта ће урадити Европа
Шнабел упозорава да је инфлација у еврозони већ достигла 3% и да тржишта очекују њен даљи раст.
Управо због тога, објашњава она, мора уследити повећање каматних стопа како би се смирила инфлаторна очекивања и тиме зауставила растућа инфлација. Јер, како ствари тренутно стоје, наде да би се рат могао зауставити скоро, а онда убрзо и санирати његове последице на тржишта и цене, полако умиру.
Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду каже за Форбес Србија да је због високих цена енергената, као и њиховог преливања на остале цене, повећање камате ЕЦБ-а већ у јуну више него изгледно.
„Подизање каматних стопа ће спречити даље ширење инфлаторних очекивања и повећање цена осталих производа. Јер, цене енергената које су тренутно велике, утичу и на инфлаторна очекивања и на секундарне ефекте“, каже Арсић.
Он објашњава да привреда очекујући већу инфлацију унапред повећава цене, како би спречила губитке. То онда доводи до спирале инфлаторних очекивања и каматне стопе су ту да то обуздају. Арсић каже да раст инфлације додатно повећава притисак на зараде и формира се инфлаторна спирала коју је потребно избећи.
Одговарајући на питање да ли је пред светом нови талас инфлације, саговорник Форбес Србија каже:
„Тешко је то тврдити са сигурношћу. Ако оваква ситуација потраје још један или два квартала, изгледи за то су реалнији. Све ће, наравно, зависити и од реакција монетарне и фискалне политике. Уколико инфлација настави да расте потребна је брза реакција монетарних власти. Са друге стране, потребна је и рестриктивнија фискална политика како не би потпиривала инфлацију“, објашњава Арсић.
Ворш између Трампа и инфлације
Заоштравање монетарне политике оставиће, очекивано, негативне последице и по економски раст и по раст кредитне активности и привреде и становништва.
И управо је оно што ће у наредном периоду мучити новог шефа ФЕД-а Кевина Ворша. Трампов фаворит који је заменио конзервативног Џерома Пауела, мораће, уколико жели да очува кредибилитет централне банке али и заузда инлацију, окренути леђа жељама америчког председника. Уместо смањења камата које жели Трамп, десиће се супротно.
„Свака нова изјава Доналда Трампа у вези са ратом у Ирану доводи до реакција финансијског тржишта. Очигледно је да је инфлација трајнији феномен него што се мислило. Јасно је да се енергетски шок не може амортизовати тако брзо, као што се не могу лако санирати ни инфлаторна очекивања. Зато је пред монетарним властима питање шта да раде у овој ситуацији“, каже Ђорђе Ђукић, монетарни стручњак и професор београдског Економског факултета.
Он подсећа да тржиште америчких дужничких хартија показује јасан импулс да не верује у брзо санирање инфлаторних жаришта. Отуда расту приноси и на двогодишње америчке дужничке обвезнице, као и на оне дугорочне.
„Оне су управо због енергетског шока повећане изнад пет процената. У таквој ситуацију, инвеститори реагују и то видимо на драстичној другачијем односу ФЕД-а само у последње две недеље. Прогнозе су ревидиране и уместо наговештаја да пре почетка наредне године неће бити потребе за повећањем каматне стопе, то ће се очигледно десити већ на јесен“, објашњава Ђукић за Форбес Србија.
Расту инфлаторна очекивања
Ђукић подсећа да је у порасту и индекс цена на издатке за личну потрошњу што је додатни разлог за скорију интервенцију америчке централне банке у погледу повећања каматних стопа.
„И упркос подељености чланова одбора ФЕД-а, не верујем да ће се они упустити у хазардирање и нарушавати кредибилитет централне банке. Уосталом, ово је идеалан тест за Ворша од кога Трамп очекује да смањује каматне стопе.
Ђукић очекује да ће Европска центална банка осим у јуну, каматну стопу повећавати још два пута до краја године. И то за 25 базних поена, односно 0,25 одсто.
Наш саговорник каже да је тешко говорити о дометима инфлације, али ако се рат продужи, а оперативне залихе нафте сведу на минимум, шок ће бити већи. Другим речима, високе цене енергената прелиће се на остале цене.
„Невоља је што се овоме не назире крај. У овим условима очекивања да се цена нафте спусти на 80 долара по барелу су пусти снови. А за нормализацију ситуације и редовно снабдевање нафтом потребно је да прође још годину дана“, каже Ђукић.
Милојко Арсић објашњава да раст цена нафте за, рецимо, 10 одсто утиче директно на повећање инфлације за 0,1 до 0,2 одсто. У овом случају када је раст око 50 одсто, то значи већу инфлацију за око један проценат.
„Проблем су, међутим, секундарни ефекти. Јер, пораст цена енергената утиче на цену хране. Притом, што криза на енергетском тржишту дуже траје то су ефекти преливања на друге цене све већи.
Шта очекује Србију
Народна банка Србије задржала је референтну каматну стопу на 5,75 одсто. Међугодишња инфлација је, према подацима Републичког завода за статистику, повећана у априлу са 2,8 на 3,3 одсто.
Милојко Арсић каже да је референтна камата у Србији и даље на високом нивоу, те не очекује њено скоро повећање.
„Код нас је и инфлација под контролом, јер се спроводе мере државне политике попут смањених акциза, ограничених цена деривата, као и интервенцијама из резерви на тржиште деривата. Али то све има ограничен ефекат. Даље кретање цена зависиће од реакције и НБС и Владе, односно и од монетарне и од фискалне политике“, каже Арсић.
Он наводи да би НБС требало да повећава каматну стопу уколико инфлација крене да расте, док би фискална политика требало да утиче на то не потпиривањем потрошње.
То је, пак, у години у којој поред избора постоје и додатни ризици за повећање расхода, тешко очекивати. Напротив, логичније је да трошкови расту.
