Ивана Гарић из Младеновца, унука покојног Драгослава Ивановића, за Србин.инфо је изнела потресну тврдњу да су се гробари током сахране њеног деде понашали недолично, да су били пијани, да је ковчег „секундама био близу пуцања”, а да јој је потом, како наводи, претње упутио човек који се представио као шеф.

Ивана Гарић из Младеновца, унука покојног Драгослава Ивановића, за Србин.инфо је изнела тешке оптужбе на рачун радника који су учествовали у сахрани њеног деде. Према њеним речима, последњи испраћај човека кога је описала као поштеног, скромног и достојанственог, претворен је у понижење породице, јер су се гробари, како тврди, понашали као да не сахрањују човека, већ „џак кромпира”.

Она је навела да су радници били у алкохолисаном стању, да је видела пљоске у њиховим рукама, да су током дана тражили пиће, као и да је ковчег приликом спуштања био толико грубо третиран да је, према њеним речима, „секунда делила” да пукне. „Радници за које тврдим да су били пијани — видела сам пљоске у рукама”, рекла је Гарић, наглашавајући да је цела породица била потресена оним што се дешавало.

Случај је постао још озбиљнији када је, после сахране, како тврди, дошло до претњи. Ивана Гарић је именовала Владу Петровића, за кога каже да се представио као шеф, али да је касније сазнала да је „обичан портир”. Према њеним речима, он јој је говорио: „Сад ћеш ти да видиш”, „ми смо бројнији”, „ми се сви држимо”, као и да ће је тужити због наводног вређања по националној основи.

„Понашали су се као да сахрањују џак кромпира”

Ивана Гарић је у изјави за Србин.инфо рекла да проблеми са радом надлежних служби у Младеновцу, према њеним сазнањима, постоје већ дуже време. „Већ годинама сами радници јавног комуналног и сама управа много проблема имају, много притужби”, навела је она, додајући да је и пре смрти њеног деде било незадовољства радом тих служби.

Како је описала, непријатности су почеле већ од самог чина сахране. Навела је да је свештеник каснио и да је, како тврди, пожуривао породицу и раднике, а да је технички део укопа урађен супротно ономе што је, према њеном мишљењу, морало да се уради. „Требало је да иде прво сандук, па поклопац”, рекла је Гарић, објашњавајући да се током сахране није испоштовао ни тренутак у којем се породица опрашта од покојника.

Најтежи део њене изјаве односи се на сам начин спуштања ковчега. „Пошто није спуштен ковчег како је требало да буде спуштен, у том моменту секунде су делиле да буквално ковчег пукне”, рекла је Гарић. Потом је додала реченицу која најбоље осликава њену огорченост: „Ниједно достојанствено људско биће не заслужује да буде сахрањено и бачено као један џак кромпира.”

„Нећеш ми ти забранити да се опростим од деде”

Према речима Иване Гарић, један од радника јој је у једном тренутку рекао да не може да се опрости од деде онако како је желела. Она је навела да је у руци код радника видела пљоску, док су они, како каже, касније тврдили да је у питању било „уље или вино”. „Не видим логику шта ће њему неко уље. Све време су тражили алкохол и пиће”, рекла је Гарић.

Када јој је, како наводи, речено да „не може”, она је реаговала. „Ја кажем: како не може? Па каже: не може, не дам ја. У том моменту сам, наравно, повисила тон и рекла: нећете ми ви одређивати. Ако не желите да радите — идите, никакав проблем. Ми ћемо га спустити. Али ти ми нећеш забранити”, испричала је Гарић.

Она је нагласила да је све то изговорила у стању бола, јер је деду сахрањивала само неколико сати пре разговора за Србин.инфо. „Деку смо испратили. Некако се то завршило”, рекла је, али је одмах додала да је наставак приче „јако важан”, јер се скандал, према њеним речима, није завршио самим укопом.

Име човека који јој је, према њеним речима, претио 

После сахране, Ивана Гарић је, како је навела, отишла до капеле и није имала намеру да се даље бави тим случајем у том тренутку. Међутим, тада се, како тврди, појавио Влада Петровић. „Долази господин одређени Влада Петровић, који се представља као шеф. Лажно — после сам сазнала, он је обичан портир”, рекла је Гарић.

Према њеној изјави, Петровић је најпре разговарао са њеним оцем, а када је она пришла, почеле су претње. „Крећу претње. Претње да сам ја њих вређала по националној основи, да су Цигани”, навела је она, одбацујући такву тврдњу као клевету. „Ја чак и не користим реч Цигани, чак ни у оном жаргонском смислу”, рекла је Гарић.

Она је навела да је, по њеном мишљењу, оптужба о наводном вређању по националној основи покушај да се прикрије оно што се догодило током сахране. „Да би се прикрило то што су они били пијани, што су га бацили, што он вероватно очајан не зна како то да заташка — то је чиста клевета”, поручила је Гарић.

„Сад ћеш ти да видиш, ми смо бројнији”

Ивана Гарић је потом навела конкретне речи које јој је, према њеној тврдњи, упутио Влада Петровић. „Он мени каже: сад ћеш ти да видиш. Ми се сви држимо, од нас до попа, и има нас много. Ми смо бројнији”, рекла је Гарић, додајући да је схватила да јој се тиме шаље порука застрашивања.

Према њеним речима, Петровић је говорио и да ће је тужити. „И ја ћу тебе сада да тужим. Они ће те тужити”, навела је Гарић, објашњавајући да је њен први одговор био: „О чему ви причате, господине?” Она тврди да су радници који су били у пијаном стању потом склоњени и да је речено да ће, наводно, бити послати на алко-тест.

Гарић је посебно истакла да је Петровић, како каже, наступио сигурно и претећи. „Био је јако сигуран и нон-стоп је говорио: нас је више, ми се држимо сви, а ти ћеш да видиш”, рекла је она. У наставку је додала да јој је додатно тешко пало то што се све дешавало свега двадесетак минута после сахране њеног деде.

Иванин одговор: „Нека ми пружи руку и извини се”

Упркос свему, Ивана Гарић је рекла да је у једном тренутку понудила мирно решење. „Рекла сам: хајде овако, доведи га. Ако ми пружи руку и извини се, ја сам хришћански, велики сам алтруиста и пацифиста, ја много волим људе. Ако ће да ми пружи руку и да каже да је погрешио — нема проблема”, испричала је она.

Међутим, како тврди, до извињења није дошло. Напротив, каже да је човек који се представио као шеф наставио да јој говори да ће је тужити. „Господин тај који се лажно представио, Влада Петровић, он у ствари и није шеф… мени је назначио да ће они мене сви да туже по националној основи”, рекла је Гарић.

Она је поново одбацила оптужбе да је било кога вређала на националној основи. „Верујте ми, Дејане, апсолутно нема везе с везом”, рекла је, додајући да из њених уста „није изашло ни Циган ни Роми”. Према њеним речима, на сахрани су били и њени пријатељи Роми, због чега тврдњу о вређању сматра нарочито бесмисленом.

„Ромима, Циганима нико ништа не може”

У наставку разговора, Ивана Гарић је изнела још једну тврдњу коју сматра важном. Навела је да јој је речено: „Нама нико не може ништа, Ромима”, а затим и: „Шта ћеш ти да видиш, јер Ромима, Циганима нико ништа не може и ми се сви држимо.”

Она је нагласила да не зна да ли је човек који јој је то говорио мислио на националну припадност, страначку повезаност или нешто треће. „Да ли је мислио на странку? Ја ћу сад да се оградим. Ја имам неко своје субјективно мишљење око тога”, рекла је Гарић, додајући да је суштина у томе што је породица у часу жалости била изложена додатном притиску.

Према њеним речима, породица није стигла ни да отугује како треба. „Ми смо, онако, у свом болу, нисмо стигли ни да отугујемо како треба. Више смо са стресом, са болом”, рекла је Гарић, описујући како је један од најтужнијих дана у животу њене породице постао још тежи због онога што је уследило.

„Мој деда је био поштен човек”

Говорећи о Драгославу Ивановићу, Ивана Гарић је рекла да је њен деда за њу био као отац. „Конкретно, мени је деда био отац”, рекла је, описујући га као поштеног човека који је живео скромно и достојанствено. Навела је да је био директор фирме „Петар Запшин” и да, како је рекла, „никада динара није узео”.

„Он је био један поштен човек, који је само могао да… који је био неко и нешто. Никада динара није узео”, рекла је Гарић. Додала је да је њен деда доживео лепе године, умро природно и достојанствено, али да је начин на који је сахрана обављена за њу и породицу био срамотан.

„Да ли је могуће да човек не може достојанствено да буде сахрањен? Небитно да ли је мој деда или неко млађи, старији, било ко”, упитала је Гарић, додајући да се после свега пита шта као друштво радимо са људима и да ли је у реду да породица у најтужнијем дану буде изложена таквом поступању.

„Не бојим се — истина је најважнија”

На питање о претњама, Ивана Гарић је рекла да се не плаши. „Ја се не бојим”, поручила је, додајући да је била у полицији, али да, како је навела, није било физичког напада нити јој је претња упућена у форми која би одмах била третирана као директан напад на живот или тело.

Ипак, она је нагласила да је за њу најважније да се чује истина. „Истина је најважнија. Речено је све од речи до речи како сам рекла вама”, рекла је Гарић. Према њеним речима, оно што се догодило превазилази границе нормалног и људског: од начина на који је, како тврди, свештеник пожуривао, преко грубог поступања са ковчегом, до пљоски, цигара, претњи и клевета.

„Ово је ван свих људских… од начина на који је поп гурао, од начина на који су га бацали, од начина на којем је речено да не можеш да га видиш, од пијаних људи који су ту бацали пљоске са цигарама”, рекла је Гарић, закључујући да се све могло прећутати у болу, али да су претње и клевете прешле границу.

Шта надлежни морају да утврде

Институције не смеју да ћуте

Овај случај не сме да остане само потресна исповест унуке која је истог дана сахранила деду. Уколико су наводи Иване Гарић тачни, онда се не ради само о лоше обављеном послу, већ о дубоком понижењу породице у тренутку жалости, могућем кршењу професионалних обавеза и потенцијалном застрашивању грађанке која је указала на неправилности.

Надлежни у Младеновцу морају да одговоре ко су радници који су обављали укоп Драгослава Ивановића, да ли су били под дејством алкохола, ко је Влада Петровић, на основу чега се представљао као шеф и да ли су његове речи према Ивани Гарић биле претња, притисак или покушај да се породица ућутка.

Породица, како се види из изјаве, не тражи ништа што не припада сваком човеку — да покојник буде сахрањен достојанствено, а да они који су у жалости не буду изложени додатном понижењу. Ако и сахрана постане место бахатости, пијанства, клевета и претњи, онда питање више није само комунално, већ дубоко људско и друштвено.

Извор: Србин.инфо

Ознаке: Влада Петровић, гробље, Гробари, Дејан Петар Златановић, Драгослав Ивановић, Ивана Гарић, ковчег, Младеновац, пијани гробари, претње, сахрана