Прочитај ми чланакЦене хране у наредним месецима могле би да порасту чак и до 30 одсто, имајући у виду да је то просек повећаних цена енергената услед америчко-иранског сукоба. Указујући да производња хране у великој мери зависи од енергената, снаши саговорници немању сумњу да нас очекују поскупљења у најширем фронту!
Европски берзански индекси и данас су углавном у порасту, а нафта Брент продаје се за више од 106 долара по барелу.
Економиста Љубомир Маџар за Директно каже да раст цена хране није изненађење и упозорава да грађане тек очекује значајан удар на кућни буџет.
– Нико не треба да буде изненађен тенденцијом раста цена на најширем могућем фронту. Храна је енергетски интензиван производ и поскупљење енергената неминовно ће се прелити на раст цена хране – истиче Маџар.
Како упозорава, треба очекивати даља поскупљења хране у дужем периоду.
– Чак и када би се тај рат САД и Ирана ускоро завршио, а за сада не делује да ће се то догодити, последице ће се још дуго осећати и због тога ће цене наставити да расту. Ми смо и пре овог удара, односно серије удара изазваних америчко-иранским сукобом, већ имали изражену тенденцију раста цена, посебно хране. Инфлација је већ прорадила, а ови нови потреси могу само додатно да је интензивирају – напомиње Маџар.
Указује да овакав развој ситуације у свету, који је и довео до поскупљења, многи нису сматрали могућим.
– Нисам веровао да председник САД Доналд Трамп може толико да поремети светску привреду и да практично нема земље која неће бити погођена тим потресима. Живео сам у уверењу да у Америци постоје институције које ограничавају такве потезе, али показало се да из САД може да се направи огромна штета за привреду целог света – констатује он.
Бивши министар трговине Слободан Милосављевић за Директно оцењује за Директно да инфлација у Србији дефинитивно има тренд раста.
– Раст цена и нестабилност на тржишту енергената „гура“ све цене на горе. Производња хране је зависна од цене горива, ђубрива, пестицида, транспортних трошкова, амбалаже, а цене тих производа расту континуирано. Сматрам да Србија мора да ревидира и успори инвестиционе пројекте како би помогла стабилност цена и очување ионако ниског животног стандарда – истиче Милосављевић.
То значи, како каже, додатно смањење акциза на гориво, а ако се криза настави, треба размотрити и смањивање ПДВ-а на храну.
– У свету у коме живимо, мање је важно да ли ће неки ауто-пут или брза пруга бити изграђена за 3 или 5 или 7 година, али је и те како важно очувати егзистенцију становништва. Памтимо политику из 90-тих година када нас је власт убеђивала да нам санкције не могу ништа, па смо постали најсиромашнији народ у Европи. Уколико се политика не уведе у реалност и не редефинишу приоритети (а енергетска криза у свету настави), несумњиво нас чека раст инфлације и даље сиромашење становништва. Очекујем сезонски раст инфлације у наредним месецима али и предизборну кампању која ће такође утицати на раст цена. Дакле, вероватно се на годишњем нивоу приближавамо двоцифреној стопи инфлације – навео је Милосављевић.
И Дејан Гавриловић из организације потрошача Ефектива за Директно каже да нема сумње да нам следи озбиљно поскупљење хране.
– Пре неки дан је Републички завод за статистику објавио да су цене хране порасле за 3,3 одсто у априлу у односу на исти период прошле године. Гледајући тако, рекло би се да поскупљење услед раста цена енергената још увек није утицало на повећање цена хране, али ће дефинитивно утицати јер тек креће ова пољопривредна сезона те храна која буде произведена са овим увећаним ценама енергената ће имати урачунат тај већи инпут и бити већа. По тој логици ствари, за очекивати је да нама поскупљење хране тек следи – истакао је Гавриловић.
