Према његовим наводима, јавност би требало да поверује да са рестораном „27“ нико нема везе, баш као што би требало да поверује да риба добровољно завршава на сувом уместо у мору. Медени одбацује тврдње да је послат да шири дезинформације и поручује да сада почињу две одвојене приче – једна о ресторану, друга о кући која већ деценијама интригира Београд.

Вила на адреси ,,Истарска 27 “ на сењаку, у којој се десио злоцин власниство СНС картела на тудје име!
Вилу саградио политицки идеолог вуцица, милан стојадиновиц! пиц.тwиттер.цом/у2тwДqКкХ1

— МЕДЕНИ БЕЗ ЦЕНЗУРЕ (@Истина134696) Маy 30, 2026

А сама кућа има биографију какву нема ни већина политичара. Некада је била повезана са Миланом Стојадиновићем, човеком који је владао Краљевином Југославијом готово председничким стилом, примао дипломате поред камина и водио важне разговоре далеко од очију јавности. Другим речима, оно што данас зовемо „неформални центар моћи“, тада се једноставно звало – кућа, коју је Стојадиновић изградио.

После рата Стојадиновић је пао у немилост, завршио у интернацији, потом код Британаца, а живот наставио у Буенос Ајресу. Имовина му је углавном одузета, али је за собом оставио једну занимљиву традицију: да се око његове некадашње куће и осамдесет година касније постављају иста питања, а дају различити одговори.

Истарска 27 је тако постала својеврсни политички времеплов. Мењају се режими, партије, идеологије и власници, али мистерија остаје иста. Ко је коме шта препустио, ко је шта наследио и како је кућа путовала од једне до друге руке – питања су која упорно преживљавају сваку промену власти.

Посебну иронију целој причи даје чињеница да актуелна власт често истиче историјски значај Милана Стојадиновића. Његове књиге се поклањају као вредни политички сувенири, посећује се његов гроб у Аргентини, а успомене на њега повремено се извлаче из историјских архива. Делује да је Стојадиновић рехабилитован у политичком смислу много пре него што је рехабилитован у правном.

Зато Истарска 27 данас изгледа као симбол једног старог српског правила: адресе се мењају, табле на капијама се мењају, власници се мењају, али када је реч о центрима моћи, најважније ствари се и даље одвијају далеко од очију јавности. А јавности, као и обично, остаје да нагађа да ли гледа историју која се понавља или само нову сезону исте серије.