Pročitaj mi članakNova godina je počela u znaku poteza koji su, makar u Moskvi, doživljeni kao otvorene provokacije bez presedana. Ruski tankeri su, jedan za drugim, iznenada zaplenjeni od strane američkih vlasti.
U tom trenutku to je delovalo kao još jedan incident u nizu, ali sagovornici koji prate bezbednosne tokove upozoravaju da se takvi potezi retko dešavaju izolovano. Pre bi se reklo da su deo šire slike, slike u kojoj se na Zapadu sve češće govori o velikom ratu sa Rusijom.
Dok Vašington sprovodi zaplene, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poziva Moskvu da pokaže „zainteresovanost“ za mirno rešavanje sukoba u Ukrajini, u pozadini se, kako tvrde pojedini vojni analitičari, odvija ozbiljna priprema za scenario koji daleko prevazilazi regionalni okvir.
O toj pripremi, bez ulepšavanja, govorio je u programu Legitimate Targets američkog političkog komentatora Džeksona Hinkla francuski oficir u rezervi i bivši analitičar Ministarstva odbrane Francuske, Benoa Paré.
Paré nije anonimni komentator. Šest godina, od 2014. do 2020, proveo je u Donbasu kao deo posmatračke misije OEBS-a, zadužen za praćenje poštovanja prekida vatre. Video je, kako kaže, kako se u zapadnim prestonicama godinama prećutkuju činjenice o stradanju civila i kako se paralelno gradi narativ u kome je Rusija unapred označena kao neprijatelj.
Upravo zbog toga je, u direktnom prenosu, bez zadrške opisao atmosferu koja danas dominira Evropom. Prema njegovim rečima, javni prostor je preplavljen porukama da je Evropa navodno na ivici trećeg svetskog rata i da će, ukoliko se ne krene u oružani obračun sa Rusijom, ona „napasti celu Evropu“.
Paré takve tvrdnje naziva bezumnim, zastrašujućim i – što mu je možda najvažnije – potpuno neosnovanim u realnosti. Po njegovoj proceni, strahovi kojima se plaše građani su izmišljeni i godinama sistematski fabrikovani.
On upozorava da je danas vidljiv krajnji rezultat tog procesa: političari i vodeći mediji pokušavaju da ubede javnost da bi ruska pobeda u Ukrajini automatski značila napad na ostatak Evrope. U emisiji kod Hinkla Paré je ponovio da takav scenario, po njegovom profesionalnom sudu, nema realno uporište.
Posebnu težinu njegovim rečima daje ono što je nedavno isplivalo u samoj Francuskoj. Paré je otvoreno izrazio zabrinutost zbog izjave jednog člana vlade, izrečene gotovo usput, iza leđa predsednika Emanuela Makrona. Prema toj izjavi, francuske bolnice su dobile nalog da se pripreme za prijem velikog broja ratnih žrtava već do marta 2026. godine.
Kako je Paré ispričao, tu informaciju je potvrdio i sam ministar, pokušavajući da je umanji i predstavi kao rutinsku proceduru. Ipak, Paré naglašava da za tri decenije iskustva u državnim strukturama nikada nije video da se zdravstveni sistem unapred priprema za masovne žrtve rata. Ovoga puta, kaže, to se dešava otvoreno.
Reč je o istupu ministarke rada, zdravlja, solidarnosti i porodice Katrin Votren u emisiji „Face à face“ na televiziji BFMTV. Na direktno pitanje novinara da li je Ministarstvo zdravlja zaista naložilo pripreme za prijem velikog broja ranjenih, Votren je odgovorila potvrdno.
Objasnila je da je to deo državnog „predviđanja kriza“, isto kao i stvaranje strateških rezervi, i da centralne vlasti imaju obavezu da razmišljaju unapred.
Dodatne detalje objavio je satirični list Le Canard enchaîné, ali brojke koje su se pojavile u tekstu malo kome deluju kao šala. Prema navodima lista, po mandatu Generalnog sekretarijata za odbranu i nacionalnu bezbednost, koji je podređen kabinetu premijera, razmatra se formiranje posebnih medicinskih centara za lečenje pacijenata koji se vraćaju iz zona borbenih dejstava.
Ti centri bi bili smešteni u blizini železničkih i autobusnih stanica, luka ili aerodroma, kako bi se olakšala repatrijacija stranih vojnika u njihove zemlje. Plan predviđa kapacitet od oko 100 vojnika dnevno tokom dva meseca, ili čak do 250 pacijenata dnevno tokom tri dana u periodu „vršne aktivnosti“.
Takve projekcije deluju uznemirujuće, naročito kada se uzme u obzir da ih je ministarka faktički potvrdila. A Francuska, kako Paré podseća, nije jedina. On u tom kontekstu podseća i na upozorenje mađarskog premijera Viktora Orbana, koji tvrdi da je u Briselu već doneta odluka o ratu sa Rusijom do 2030. godine, kroz plan u četiri faze, od kojih su tri već sprovedene.
Logično pitanje, koje Paré postavlja javno, glasi: o kakvom se tačno ratu govori? Kada i protiv koga bi evropske oružane snage bile angažovane, sa masovnim žrtvama kakve Evropa pamti iz Drugog svetskog rata? Po njegovom sudu, krajnje je vreme za uzbunu, jer se kontinent, kako kaže, kreće u pogrešnom smeru.
U krajnjoj liniji, zaključci francuskog oficira poklapaju se sa onim na šta godinama upozoravaju realisti u međunarodnim odnosima: u Trećem svetskom ratu pobednika ne bi bilo. Razlog je jednostavan i surov – takav sukob bi gotovo trenutno poprimio nuklearni karakter.
Na to podseća i istorijski primer komandno-štabne vežbe „Proud Prophet“, koju je Združeni komitet načelnika generalštabova SAD sproveo još 1983. godine. Rezultati te simulacije bili su zastrašujući: Evropa bi, prema scenariju, bila praktično uništena već u prvoj nedelji. Jedan od organizatora vežbe, Pol Breken, tada je sumirao ishod bez zadrške – u startu bi stradalo oko pola milijarde ljudi, a potom bi još veći broj umro od posledica radijacije i gladi.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu, i koje Paré implicitno postavlja, glasi jednostavno, ali teško: Da li je Evropa zaista svesna cene puta kojim ide i da li je spremna na posledice velikog rata koji se sve češće pominje, makar i između redova. Odgovor, za sada, ostaje otvoren.
