Прочитај ми чланак
Једна мајка која се мучила гледајући сина како тоне у своју зависност одлучила је да му напише писмо. Већ дуго је желела да му отворено каже све што мисли и коначно је нашла храбрости да се изрази на овај начин.
Јасно се сећам дана твог рођења. Мој водењак је пукао и родио си се следећег јутра, у 3:50 ујутру, тежак само 3,2 килограма. Када сам те по први пут узела у руке, угледала сам најлепшу и најсавршенију ствар икада. Све друго и сви други изгледали су прљаво, али ти си изгледао и мирисао перфектно. Волела сам те безрезервно од првог тренутка.
Током своје адолесценције, постао си веома проблематичан. Немири између тебе, тате и мене, тек сада схватам, имали си дубок и трајан утицај на тебе. Због тога ми је искрено жао.
Са својих 16 година изгледао си изгубљено. Одселио си се – хтео си да будеш самосталан и независан. Нисам те заустављала, јер је тада било тешко живети у кући с тобом.
Гледала сам те како одрасташ. Видела те како се мучиш са својом дубоком зависношћу од илегалних супстанци. Славила сам рођење твоје деце. Уживала сам у начину на који си се препустио очинству, дивила се твојим способностима, твом темпераменту, смирености и доброти.
Онда су наишли црни облаци: проблеми са новцем, прекид твоје везе – предозирање, хаос и усамљеност. И коначно, схватање да си ти, мој вољени син, зависник од хероина и крека.
Током последње три године, гледала сам те како се уништаваш. Понекад нисам могла да поднесем све то.
Али данас смо заједно билу перионици и провели неко време сами.
Вилица ти је била поломљена због туче у коју си упао пре неколико недеља. Мршав си и кошчат и миришеш опоро.
Напунили смо машине вешом. Твоја одећа је била ишарана мрљама од крви и као мапа је показивала где си све убо шприц.
Рекао си ми да ти треба чиста одећа, јер ћеш ићи на третман у центар за одвикавање.
То је једино што желим да чујем и знам о томе.
Али не дозвољавам себи да се надам превише. О томе се не прича данима када проводимо време насамо.
Идемо на кафу, мало причамо и смејемо се заједно.
Препознајем те тренутке нормалности и морам да их приграбим.
То су добри тренуци.
И када се растанемо, непрестано мислим на тебе.
С љубављу,
Мама
(Блиц, Фото: Copyright Profimedia.rs)
