Подешавања / Settings

Француска је 1931 године позвала српске најодликованије ратнике Првог светског рата у узвратну посету, пре тога су Француски одликовани борци боравили у Србији. Милунка Савић је наравно као носилац високих Француских одликовања била обавезан и први гост који је морао представљати Србију на том путовању. Из Београда су требали да крену јутарњим возом са централне […]

Седам година је играо у најјачој светској лиги — енглеској Премијер лиги, а данас страхује да постане бескућник, спава на поду, вози се јавним превозом, а веш пере на руке. Реч је о Емануелу Ебуеу, бившем одбрамбеном играчу Арсенала, који је после развода од супруге остао без свега, а у свему томе га је погодила и Фифина једногодишња суспензија играња фудбала, јер није плаћао агента. „Желим […]

Од ове приче застаће вам кнедла у грлу. У питању је један деда, а ево како се све одиграло. “Одем јуче у продавницу. Испред мене, неки старац од преко 80 година. Два парадајза, тиквица, кило брашна, килу шећера и понека ситница. Ништа луксузно, ништа превише вредно или само за сладокусце. Старац изврне новчаник, са свега […]

  Ово је сад мој дом- Србија! Сањам Сирију, надам се да ћу се једног дана вратити у моју Ал Раку, али до тада овде припадам и не одлазим никуд, не желим тај Запад о којем су сви причали, јер овде су ме прихватили као човека. Дан превише леп за умирање, или баш такав – […]

Марта Дрпа, српска одбојкашица која је у време Олује са породицом бежала из Книна, присетила се на Фејсбуку у подужем статусу како је она доживела рат. Написала је, такође, како „Олују“ не треба заборавити, јер ако се заборави, „догодиће се опет“.

Деветогодишњаку из села Попове код Блаца ништа није тешко да уради како би мајка, брат и он имали за кору хлеба.

Једна мајка која се мучила гледајући сина како тоне у своју зависност одлучила је да му напише писмо. Већ дуго је желела да му отворено каже све што мисли и коначно је нашла храбрости да се изрази на овај начин.

“Беба је била здрава, сигурна сам у то. Чула сам је како плаче. Последње чега се сећам је како ми медицинска сестра каже да је носе у инкубатор, а онда након два дана саопштавају ми да је умрла. Под изговором да ћу доживети страшну трауму, нису ми дали да је видим. Од тада је прошло 25 година, а ја и даље осећам да је моје дете негде живо и здраво… само нека му је добро”.