Прочитај ми чланак
(Политика)
Башта „Шуматовца” годинама је била централна летња позорница урбаног живота, место где су позната лица из медијске, спортске и естрадне сфере могла да се виде изблиза. Била је то берза и фабрика трачева и полуистина, али и чвориште информација које нису стизале до новинских страница и етра јер – такво је време било.
Престонички „Бермудски троугао” у Македонској улици постао је трагичнији чак и од свог имењака у Атлантском океану – овог лета „прогутао” је самог себе, јер ниједна од три кафане које су га чиниле не ради. Недавно је закатанчена и последња његова тачка – ресторан „Шуматовац”, који се тако придружио и одавно почившим боемским стециштима „Грмечу” и „Под липом”.
Трочланом кафанском федерацијом у Македонској улици својевремено је управљало исто угоститељско предузеће – „Три грозда”.
– За време Југославије били смо водећи угоститељски ланац у престоници. Две деценије управљали смо са око 70 кафана, а готово све су биле у Старом граду и на Врачару – наглашава Крста Црнчевић, директор „Три грозда” до 2003. године.
Криза овог некада друштвеног предузећа, нарочито у последњих десетак година, повезана је и са расклапањем „троугла”. „Три грозда” приватизована су 2006, купила их је фирма „Мозаик кетеринг”, власника Миломира Јоксимовића званог Миша Омега и Данила Кузовића, која је основана почетком 2005. Шест година касније, проглашен је стечај, а потом и банкрот „Три грозда”.
Предузеће „Мозаик кетеринг” регистровано је на истој адреси на којој су се налазила „Три грозда”. У евиденцији службе 11811 у Макензијевој 81 постоје само ресторан „Орач” и „Три грозда”. На наш телефонски позив, јавио се човек који се представио као радник обезбеђења просторија „Три грозда у стечају” и додао да је он једина особа у канцеларијама.
Шуматовац – башта коју су појели дугови
Затварањем легендарне „Шуме”, 10. јула ове године збрисан је последњи преживели у „Бермудском троуглу”, који се већ дуго давио у неплаћеним дуговима, променама закупаца и нерешеним власничким односима.
То су и разлози због којих се не зна када и да ли би „Шуматовац” уопште могао да буде опет отворен.
Ни то што је Љубиша Стевовић, последњи газда ресторана, уложио 70.000 евра у реновирање локала и драстично оборио цене, није успело да му напуни столове. Како тврди, није могао да добије дозволу за постављање баште због дугова претходних закупаца. Зато је, после девет месеци газдовања, у јулу изашао из овог посла.
– Општини Стари град нисам могао да плаћам туђа дуговања, тим пре што је „Шуматовац” одржавала башта – објашњава Стевовић.
Кафану је узео у подзакуп од фирме „Стари Шуматовац”, којој је плаћао кирију за унутрашњи простор и која је, како тврди, имала овлашћење да му га изда.
„Стари Шуматовац”, међутим, не помиње се у одговору који је ЈП „Пословни простор општине Стари град” – који даје ресторан у закуп – упутио „Политици”. Уместо њега, као закупац наведена је фирма „Камео”, која је 2007. отворила реновирани „Шуматовац” после трогодишње паузе. Према наводима „Пословног простора”, закупац „Камео” не измирује кирију од маја 2010. Дугови „Камеа” за закуп затвореног простора попели су се на 26,4 милиона динара, али томе би требало додати и неисплаћене рате за башту.
– Предузеће „Камео” граду Београду за комуналну таксу за коришћење простора на јавним површинама или испред пословног простора – за постављање летње баште дугује 2.171.852 динара – наводе у градској Управи јавних прихода.
У „Пословном простору” прецизирају да је новац за кирију за унутрашњост објекта – око 350.000 динара – остао дужан и претходни закупац – Угоститељско предузеће „Мадера”, које је овде дошло деведесетих, после „Три грозда”, а пре „Камеа”.
Надлежни додају да ће „Шуматовац”, за који годишњи закуп износи 4,8 милиона динара, бити издат на лицитацији, када и формално буде окончан аранжман са „Камеом” и када сагласност буде дао и сувласник – Задужбина Рихарда Фрелиха, односно Фондација солидарности Србије, која управља задужбином.
Грмеч – кафана прохујала са пожаром
„Фајронт” у овом темену „Бермудског троугла” објављен је после пожара који је 2011. причинио велику материјалну штету у кафани. Невоље „Грмеча” почеле су 2001, када је и из овог локала изашло УП „Три грозда”.
– Цена закупа нам је била превисока, па смо се повукли. У то време, „Дунав осигурање”, власник овог простора, формирало је посебну фирму „Дунав турс”, којој су припали и хотели „Југославија” и „Метропол”. Грчки купац који је након тога преузео оба хотела није био заинтересован и за „Грмеч”.
Мању атрактивност услед недостатка баштенског простора „Грмеч” је традиционално надокнађивао изврсном кулинарском понудом и добром капљицом. Ради уживања у обилним и укусним порцијама, у Македонску 34 долазило се из свих крајева града
Локал су наставили да издају, али су се закупци стално смењивали. Најдуже се ту задржао „Перпер” – истиче Милош Савић, заменик директора „Три грозда” пре потпуне приватизације овог ланца.
Постоји могућност да овај ресторан буде обновљен. У компанији „Дунав осигурање” кажу да овај објекат, саграђен 1922, ужива заштиту као градски споменик културе, због чега му се не може мењати намена односно постоји „нужност обављања угоститељске делатности”.
– Преузели смо ресторан у стању које захтева санацију да би се даље користио. Ценећи традицију и значај „Грмеча”, реализовали смо активности неопходне за отпочињање његове адаптације и реконструкције. Намера нам је да овај простор добије изглед који захтева репрезентативна локација на којој се налази – наведено је у писаном одговору „Дунав осигурања”.
Главни пројекат адаптације и реконструкције ресторана, додају у овој компанији, предат је на контролу надлежним органима.
„Под липом” – мирис пице на Балкану
„Бермудски троугао” престао је да с правом носи ту геометријску одредницу још 2003, нестанком кафане на углу Македонске и Кондине улице. На тој адреси, до децембра 2012. био је објекат међународног ланца брзе хране „Пица хат”. Овај локал је и данас у власништву „Три грозда”, али – не још дуго.
„Липу” и „Шуматовац” дели широка саобраћајна река. Али то многе редовне „троуглаше” није спречавало да истовремено испијају наруџбину у обе кафане, непрестано прелазећи улицу у оба смера, како им ништа и нико не би промакао
– У току је процена вредности читаве имовине предузећа, па тако и простора у којем су били ресторани „Под липом” и „Пица хат”. Тај посао требало би да буде окончан до краја године, после чега ће локал у Македонској 44 са осталом својином предузећа бити понуђен на продају. То је законски поступак, како би се измирили дугови „Три грозда” – каже Драган Перковић, стечајни управник овог предузећа.
Некадашњи руководиоци „Три грозда” за „Липу” кажу да је „посечена” због великог пада промета.
– Зато смо почетком 2003. изнајмили тај простор ланцу „Пица хат”. Уговор са њима био је део плана ове компаније да инвестира знатна средства и отвори ресторане у Београду, Новом Саду и Нишу. Простор где је била „Липа” закупљен је на десет година, а било је предвиђено да „Три грозда” буду партнер „Пица хата” у Србији. С обзиром на кризу то није остварено, па је локал сада празан – објашњава Милош Савић.
