Прочитај ми чланак
После више од 15 година данас ће бити разрешен спор по тужби Хрватске против Србије за геноцид.
У згради Међународног суда у Хагу ће бити саопштена пресуда која ће каква год била ставити тачку на правни спор између Србије и Хрватске који траје већ више од петнаест година.
Наиме Хрватска је поднела тужбу против Србије још 1999. године, а Србија је одговорила контратужбом десетак година касније. У Хагу су чланови оба правна тима , а пресуду ће овде слушати министри правде Србије и Хрватске.
Шеф правног тима Србије очекује да суд сутра одбије или чак одбаци тужбу Хрватске против Србије. У првом случају то значи нема геноцида, а у другом да Србија не може бити одговорна за 1991. јер тада није била независна држава.
Оно што је важно нагласити је да се овај спор води искључиво у вези са конвенцијом за геноцид дакле одлучује се само о геноциду.
Значајна је и чињеница да не постоји ниједна пресуда пред трибуналом у којој се говори о геноциду који је починила било хрватска било српска страна на територији Хрватске током ратног сукоба.
Пресуда међународног суда правде је обавезујућа и не постоји право жалбе.
“Ако је заиста геноцид то што Хрвати у овом спору тврде да јесте, онда је операција Олуја један такав пример геноцида. Зато смо поднели противтужбу и њен циљ је био пре свега да појачамо нашу одбрану у том делу. А исто тако да пред судом прикажемо и презентујемо на који начин су извршени масовни злочини према Србима“, наводи Саша Обрадовић, шеф правног тима Србије.
Ипак, стручњаци процењују да це сада обе тужбе бити одбачене. Индивидуалне пресуде за геноцид у Руанди поставиле су изузетно високе критеријуме за утврђивање геноцида, код међународних правосудних институција. Од 1945. године ниједна земља у свету није осуђена за најтежи злочин.
“Поступци вођени пред ад хоц Трибуналом у Хагу, дакле ни у једном случају није био оптужен нико за геноцид, а камо ли осуђен. Тако да на основу тога, иако Међународни суд правде није формално везан одлукама ад хоц суда, али се наслања у својој пракси на њих, тешко се може очекивати да ће Међународни суд правде сада утврдити да јер било геноцида и да је неко за то одговоран“, сматра Бојан Милисављевић са Правног факултета.
Директор Центра за регионализам Александар Попов каже да су односи Србије и Хрватске данас најлошији од 2000. године и да одбијање тужбе и противтужбе ипак неће значити и релаксацију односа две земље.
“Што ће по мени допринети да изазове незадовољство и са једне и са друге стране. Јер ће у атмосфери пуној емоција да се расправља о ономе шта се дешавало деведесетих година. С тим што ће се расправљати само о кривици оне друге стране, а неће се разговарати о томе шта је та страна учинила“, истиче Попов.
Међународни суд правде је гласовима 13 према два у фебруару 2007. пресудио да се Србији не може приписати учешће у геноциду у БиХ. Суд је закључио да Србија није планирала да почини геноцид, нити је подстрекавала његово чињење, али је крива што није учинила све што је у њеној моћи да геноцид у Сребреници спречи.
(Б92)
