Прочитај ми чланакСведок оптужбе Хајруш Куртај оповргавао је данас, на хашком процесу Хашиму Тачију и саоптуженима за злочине на Косову и у Албанији, да га је Главни штаб ОВК у мају 1999. поставио за команданта бригаде, иако је раније то сам изјавио.
Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима, 1998-99, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су тада били водећи чланови Главног штаба (ГШ) ОВК.
По тужиоцима, оптужени су из ГШ ОВК командовали јединицама, именовали њихове заповеднике и управљали удруженим злочиначким подухватом против свих које су видели као противнике широм Косова.
Централну улогу тог штаба негирају браниоци оптужених, приказујући ОВК као лабаву нецентрализовану групу у којој су главну реч имали локални команданти добровољачких јединица.
Куртај је, на почетку сведочења 1. фебруара, изјавио да је командант 162. бригаде ОВК у Качанику био од 14. маја до 11. јуна 1999. Током данашњег исказа, сведок је, међутим, рекао да није био формално именован за команданта, него да је, као заменик погинулог Ћамила Иљазија, он „наставио да обавља његову дужност“.
Куртаја је тужилац, потом, суочио с његовом ранијом изјавом да га је на дужност команданта поставио тадашњи начелник ГШ ОВК Агим Чеку. Сведок је, међутим, тврдио да му Чеку није наредио да преузме команду, а на тужиочево питање зашто је онда то изјавио, одговорио је да је то била „омашка“. При одговору да се „подразумевало“ да он замени погинулог Иљазија, сведок је остао и после инсистирања тужиоца Џејмса Паћа да је ту наредбу Куртају преко телефона пренео Чеку.
Заступник оптужбе предочио је у судници и да је сам сведок то потврдио у својој књизи, објављеној после рата. Не негирајући да је то написао, Куртај је казао да је „измишљао“ и „преувеличавао“ како би ОВК приказао професионалнијом него што је била. Тврдио је да је „измислио“ да га је Чеку поставио за команданта.
По данашњем исказу Куртаја, није истина ни да га је Чеку сменио у јуну 1999., иако је то, како је подсетио тужилац Паће, сам изјавио тужилаштву пре само три недеље, 29. јануара ове године. Куртај ће сутра наставити исказ пред судом за злочине бораца ОВК у Хагу.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злодела почињена у 43 притвора ОВК на Косову и у Албанији, 1998-99. По оптужници, најмање 98 од приближно 407 притвореника је било убијено од марта 1998. до септембра 1999. Тужиоци су именовали 75 убијених, од којих је 51 особа српске националности, 23 жртве су Албанци, а једна је Ром.
Кривична дела из оптужнице квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини. За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима – Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за „издајнике“, „шпијуне“ и „колаборанте“ са српским властима.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.
У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министа за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.
Сви оптужени, који су ухапшени на Косову 4. и 5. новембра 2020, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице. Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Схевенингену.
