Прочитај ми чланак
Ново Милешево: Дани Теодора Павловића
Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново у Новом Милошеву у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада организују традиционалну културну манифестацију „Дани Теодора Павловића“,
Enlarge
која ће се тринаести пут одржати у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића, секретара Матице српске и значајног културног прегаоца из времана обнављања рада Матце српске. Манифестација, која се оганизује под покровитељством општине Нови Бечеј и месне заједнице Ново Милошево, биће отворена данас, а трајаће до недеље 29.јула.
Жири у саставу др Мирјана Брковић, др Срђана Шљукић и Радован Влаховић доделио је награду Теодор Павловић за животно дело Новомилошевчану, кошаркашком тренеру, Ранку Жеравици, који је успешно водио кошаркашку репрезетацју Југославије. Награду Теодор Павловић за најбољу књигу жири је доделио Селимиру Радуловићу за књигу „Под кишом суза с Патмоса“ у издању Српске књижавне задруге.
Свечана додела награда биће у недељу 29.јула, у Цркви св.Архангела Гаврила.
Иако се Дани Теодора Павловића, у целини организују у порти и цркви, предвиђен је богат културно уметнички програм у коме учествују многобројне угледне личности Матице српске и САНУ. М. К.
Каравуково:Оспособљен стари бунар
Један, од два стара бунара у Каравукову је оспособљен, а тренутно је у току анализа узорка воде, па се у овом месту надају да ће макар делимично решити снабдевање водом, које је током летњих врућина било катастрофално. Становници овог села у оџачкој општини, нису могли на готово 40 степени да наточе балон воде из својих чесми, а туширање и редовно одржавање хигијене, било је на „кашикицу“.
Председнк Савета МЗ Каравуково Небојша Илић каже, да је други бунар који су такође желели да активирају неупотребљив, те да ће пробати да оспособе још један стари. Због ових проблема и у Савету месне заједнице је дошло до несугласица, после чега су чланови савета Драган Арсић, Јанча Тасковић, др Зоран Максимовић, Горан Панчић и Миле Јанковић поднели оставке, јер сматрају да кривица за ову ситуацију није њихова него њихових претходника, који су практично преварени када је новосадска фирма „Техномаг-трем“, пре четири године, уговором о извођењу радова, примила аванс од око 10 милиона динара, а посао није реализовала до краја.
Судским путем је покушано да се новац врати, али нису успели, па су тако у Каравукову остали без новца којим је требало да реше водоснабдевање. Зато је донета одлука да се активирају два стара бунара и пумпа која је потонула. За овај посао је ангажована фирма „Панаква“ из Новог Сада и сада тренутно спајају бунар са базеном за акумулацију воде и извлаче и активирају пумпу за воду.
Бач: Волонтери уређују тврђаву у Бачу
Међу зидинама средњевековне тврђаве у Бачу, ових дана је веома живо. Наиме, 11 волонтера учеснка међународног кампа, из Италије, Хрватске, Ирске и Бача и Оџака уређује тврђаву, наравно уз сугестије Завода за заштиту споменика културе. Крчи се растиње унутар и око тврђаве,поправља се и кречи дрвени мост, који повезује тврђаву са путем.
Камп је отворен 18. јула, а сутра се завшава. Након одржаног кампа у Бачу, наставиће се и одржавање у Дрежник граду у Хрватској, затим у Почитељу у БиХ, Тарценту у Италији, под називом „ Бринем за Бач, Дрежник град, Почитељ, Тарценто… зато што желим бринути о свету“.
Ово су међунардни волонтерски кампови који се одржавају у поменутим градовима земаља учесника, а смисао је промоција културног, историјског и природног европског наслеђа, које је сачувано у малим местима и која заслужују да буду под заштитом УНЕСКО-а или су на листи да постану УНСКО-ва светска баштина.
Поред активности на уређењу тврђаве, организовани су излети који ће омогућити учесницима кампа да што боље упознају место и околину у којој се камп одржава.
Нови Сад: Дизалица даје посао
Тесари и вулканизери заузели су пре месец дана треће и четврто место на списку дефицитарних занимања Националне службе за запошљавање. Највише се и даље траже руковаоци дизалицама и армирачи, док остала места у првих десет стандардно заузимају доктори специјалисти. Начелник за посредовање у новосадској филијали НСЗ Миодраг Дражић каже да за ову појаву нових дефицитарних занимања нема посебног разлога, јер је реч о једномесечним истраживањима.
– Једноставно се у том периоду тражило нешто више вулканизера и тесара него обично, а ми их баш нисмо имали у толиком броју на нашим списковима. Много су релевантија и за младе људе који траже посао кориснија годишња истраживања, која опет увек показују један те исти проблем, а то је константан недостатак доктора специјалиста – каже Дражић.
Слична је ситуација и са армирачима и руковаоцима дизалица- не постоји толика тражња, колико има мало људи са тим занимањима на бироу рада, што резултира тиме да су месецима ти послови дефицитарни. Статистика једино не може да погреши када се ради о потражњи за "софтверашима" Факултета техничких наука, који су већ дуго на цени код послодаваца.
С друге стране, гимназијалци, правни и економски техничари имају најмање шансе да нађу посао. С обзиром на то да наш град претендује да буде центар пољопривреде у Србији, а и шире, посебно је поразно да одмах после ова три прва суфицитарна занимања, на ред долазе пољопривредни техничари.
– И оно што је остало од пољопривредних фирми, због тешке ситуације у којима се налазе, нерадо запошљавају нове раднике, пре уложу у механизацију – наставља начелник.
Тражени су и молери, зидари и пекари, мада и за њих Дражић тврди да су та занимања пре избалансирана по тражњи, него дефицитарна, односно колико људи оде, толико и дође. Но ипак, у односу на велики број других суфицитарних занимања и она на крају испадну дефицитарна. На евиденцији НСЗ у граду на крају јуна било је 29.837 незапослених људи.
Бачки Грачац: Грачачко језеро осушено због папира
Вештачко језеро у Бачком Грачацу, у које је вода дотицала из оближњег Малог бачког канала, више не постоји. „Воде Војводине“ зауставиле су доток воде, јер је ово купалиште направљено без пројектне документације и уговора о коришћењу канала. Суво корито језера ових дана непријатно је изненадило многе купаче из околине и овог бачког места.
Деведесетих година, механизацијом локалне задруге и ЈНА, направљено је корито на око два хектара и насут шљунак, а вода је доведена из оближњег Малог бачког канала. Тако је на одушевљење мештана, посебно младих, направљено купалиште са веома добром проточном водом. Ово место било је рај за децу и омладину из овог села, али се прочуло и у околини, па је у сезони окупљало многобројне купаче.
– Овог лета остали смо без воде, а проблем превазилази могућности потпуно осиромашене Месне заједнице. Штета је због омладине која се овде забављала, а нема баш ништа друго. Можда одговор има општина, или туристичка организација, јер се грачачко језеро налази у свим бедекерима туристичке понуде – каже Душан Мандић, секретар Месне заједнице, који додаје да би само за коришћење воде из канала за једну сезону требало платити око 800.000 динара.
У „Водама Војводине“ за Вечерње новости је речено да у Бачком Грачацу немају уговор о коришћењу вода за локалну акумулацију, а такође је проблем што не постоји пројектна документација, без које један овакав јавни објекат не може бити пуштен у функцију.
– На првом месту мора да се набави документација, на купалишту треба да се организују све функције, да постоји спасилачка служба, редован преглед воде, потребан је и хигијенски чвор, и све то треба да се ради легално, иначе би наша фирма кад би било „стани-пани“ била суодговорна – речено нам је у „Водама Војводине“, које су зауставиле доток воде у грачачко језеро.
У Туристичкој организацији у Оџацима кажу да су предузете мере да се ово купалиште легализује, јер оно формално не постоји. Међутим, то засигурно неће бити завршено овога лета.
(Војводина кафе, Дневник)
