Pročitaj mi članakPitanje da li je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, svirao početak građanskog rata, a da to nije objavio zvanično, imajući u vidu da šalje na stotine pripadnika njegove paravojske, pristalica, takozvanih lojalista, u crnim majicama, i odevno prepoznatljivih, da „lemaju“ žene, decu i obične ljude, koji protestuju protiv njegove koruptivne vlasti, posebno se aktiviralo u poslednjih par dana.
О грађанском рату као последици друштвено политичких тензија насталих са падом надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и снажним протестима који су обухватили целу државу, као и падом рејтинга владајуће клике и сасвим извесном полицијском бруталношћу над демонстрантима, говори се уназад месецима.
Како време одмиче, а подршка аутократском владару међу грађанима пада, прибегавање једино преосталом оружју, а то је унајмљивање насилника који ће да се бију са обичним људима који протестују против овакве власти, док полиција брани те насилнике, све је очигледније.
Сукоби са Вучићевим најамницима у Бачком Петровцу, Бачкој Паланци и најочигледније у Врбасу, у протеклих пар дана, где су људи са децом, жене, деца, стари били засути пиротехничким средствима, камењем, флашама замрзнуте воде и француским кључевима, а све у организацији такозваних Вучићевић лојалиста, према сведочењима тамошњих грађана, доведених из других градова да изазову насиље, наши саговорници оцењују као завршни потез пред ванредне изборе, као последњу линију одбране посрнулог господара.
Попут мештана градова који су сведочили том насиљу слажу се да се на улицама тих градова у протеклим данима одвио прави рат. Између доведених насилника и становника тих градова.
Они се слажу и у томе да ефекат који власт очекује од хапшења и пребијања, да ће се с улица повући неки који се сада буне ако је цена те побуне останак без посла, слободе, здравља, а поготово главе.
„Апарат силе држи све конце у рукама“
Према речима адвоката Синише Николића, шефа кабинета убијеног премијера Зорана Ђинђића, робусни момци у црном, погледа сакривеног под качкете, често са палицама и каменицама у рукама, неупућеном посматрачу би деловали као навијачки хулигани спремни за обрачун са противничким табором.
– Вероватно и јесу то, само што се обрачун не одвија око стадиона, већ испред страначких просторија СНС. Очигледно организовани из једног центра, имају задатак да разбију блокаде народних зборова и покажу да власт има зубе који уједају – истиче Николић
На питање зашто се режим одлучио на овај корак, шта му он доноси, а шта одузима, Синиша Николић каже да је „јасно да је основни циљ акција ових лојалиста, како их је председник назвао, пре свега охрабривање свог страначког чланства и забринутог бирачког тела“.
– Те акције поручују: „Нисмо се ми повукли у мишије рупе зато што су они многобројнији и упорнији, нит зато што их се плашимо, већ зато што смо ми поштена, пристојна Србија, а не диктаторска јазбина, како блокадери желе да нас представе. Али, сваком стрпљењу има крај и ми више не можемо да спречавамо тај поштен свет да одговори на увреде, блокаде и гађање наших просторија и функционера. Зато насиље, као одговор на насиље!“ – каже Николић.
Полиција која статира том насилничком чину, додаје, такође поручује присталицама власти, да режим контролише апарат силе и држи све конце у рукама.
– Не баш све, помислиће неко заједљив, бар када се погледа број њихових функционера који су тренутно у притвору. Дакле, убацивање дуго најављиваних „лојалиста“ у игру, вероватно је један од последњих покушаја да се пожар народног незадовољства угаси без расписивања ванредних избора. Али као и сви претходни потези са „Студентима који желе да уче“, пешачењем са Косова, Ћацилендом, Народним покретом за Србију…, ни овај неће зауставити захтев за променама, чак шта више, мобилисаће и оне који су се до данас премишљали да ли свакодневни вишемесечни протести имају смисла – сматра Николић.
Како каже, ово сада више није студентски покрет отпора, ово сада све више личи на поприште много мањих или већих пожара, који букте широм земље.
– То ни међународна заједнице више не може да игнорише. Никоме не треба нови пожар на тлу Европе, који услед узавреле атмосфере наводне одбране националних интереса, прети да се прошири ван граница Србије. Зато је ово изазивање сукоба можда завршни потез пред ванредне изборе, као последње линије одбране посрнулог господара – закључује Синиша Николић.
„У игри је останак без плате, здравља и главе…“
Социолог Иван Живков каже за Данас да се у понашању власти претходних дана, недеља и месеци могу се препознати обрасци коришћени за стабилизовање аутократија након масовних демонстрација у Русији, Белорусији, Грузији, а делом и у Турској.
– У питању су три паралелна процеса, од којих је први смањење броја противника режима, методом штапа и шаргарепе. Ударцем по џепу, власт је већ вратила наставнике с улица у учионице, а при крају је сличан процес дисциплиновања универзитетских професора. Показало се да је многима битнија редовна плата од борбе за општи интерес. Сличан ефекат власт очекује од хапшења и пребијана, односно да ће се с улица повући неки који се сада буне ако је цена те побуне останак без посла, слободе, здравља, а поготово главе.
Шаргарепу ће добити помагачи власти, додаје, од криминалаца и батинаша, преко послушних синдикалних лидера који спречавају штрајкове, до сиротиње која ће се обрадовати још јефтинијем паризеру или некој једнократној предизборној финансијској ињекцији.
– Други процес је подстицање националистичке хомогенизације изазивањем и коришћењем тензија у региону, од Косова и Црне Горе, преко Босне и Херцеговине до Хрватске, али и у самој Србији, односно у Војводини и Санџаку. То је трик на који многи падају, а међу њима и многи противници власти, јер верују да је потребно јединство када је угрожено „српство“. То подразумева и да се у таквим условима и периодима све снаге усмере на његову одбрану, а не на прављење реда у сопственој кући – каже Иван Живков.
Према његовом мишљењу, трећи процес је опсежна припрема за још једну масовну изборну манипулацију.
– Осим до сада виђаних и очекиваних начина обесмишљавања изборне воље грађана, вероватно ћемо доживети и неки нови, као изненађење. Тако добијен изборни резултат би требало да послужи као легитимизација свих других поступака власти по логици „народ је баш за то гласао“ – објашњава он.
