Подешавања / Settings

Баш зато што је српски национализам чиста и неискварена мисао, она запад плаши. Светосавски завет је оно што код њих изазива паничан страх, то је она ватра које се плаше, онај пламен у коме њихово зло не може да опстане.

Да ли нас онај Шиптар што ломи крст на врху цркве, опомиње на тај исти Крст, који смо заборавили, свакако на суровији начин?

Можда још имамо времена, можда још није касно? Европа би морала упалити сва свјетла и погледати се у огледало. У њему ће видјети Хитлера како се задовољно смијеши: “Домољуби моји, а гдје би мени био крај да сам имао телевизију, интернет, беспилотне летјелице, еболу…”

Није обичај да се ја бавим тзв. геополитичким темама, а био сам и (макар себи) обећао да ће сваки први одељак ове серије текстова бити нешто позитивно. Али напади у Паризу ипак надкриљују остале теме, чак и овде где смо традиционално забављени нашим јадом.

Шта значи „нисам заинтересован за рушење твоје владе”? А бечке конвенције дипломатског понашања…

Страшна је бол мајке која гаји своје дете цео живот и онда доживи да неки болесни фанатик исто то чедо жртвује зарад својих болесних схватања!

У том правцу Патриотски блок који чини језгро патриотске опозиције у Србији према свим стратешким питањима у односу на режим, али и тзв. „жуту опозицију“ која је претходно дуго била на власти (и идеолошки геополитички је слична носиоцима садашњег режима), би из овог протеста против продаје Телекома могао да предузме што је у његовој моћи да се додатно зближи са СНП, или бар одагна могућност уз све споменуте околности да ова по својим ставовима реално опозициона странка, не оде у сарадњу са режимом, конкретно СНС.

Положај Срба у Црној Гори је у зони апартхејда, истиче у разговору за Спутњик председник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори, професор Владимир Божовић. Политички аналитичар Владимир Добросављевић оцењује да статус Срба могу побољшати само драматичне измене политичког система.

Војни аналитичар Мирослав Лазански оценио је да Србија није угрожена од потенцијалних терористичких напада, јер као мета терористима није интересантна, али и зато што води помирљиву политику према исламском свету.

С ким Србија уопште разговара и с ким се договара у Бриселу? Каква је ту улога Федерике Могерини, високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност, чему та Италијанка служи, кога представља кад сваки Албанац с Косова, коме тако нешто падне на памет, може да повуче, поништи, обори… оно што је у присуству споменуте госпође договорено и потписано у Бриселу, као Бриселски споразум, на пример.

Пише: Ратко Дмитровић

РАЗУМЕ се да је Слободан веровао гаранцијама које су потписали нови председник Југославије Војислав Коштуница и председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Па, није ваљда мислио да је шеф државе лагао.
Овако Мирјана Марковић, одговара на питање да ли је њен супруг и бивши шеф државе имао поверења у нову власт да га неће испоручити Хагу.

Србији је пошло за руком нешто неочекивано. Први пут од почетка грађанских ратова из деведесетих година прошлог века, Србија је пред Уједињеним нацијама однела некакву победу. Унеско, специјализована агенција УН

Успавана земља на балкану, живахан народ, мали али поносни људи.

Најбољи доказ да некада најмоћнију жену у Србији Миру Марковић још многи памте и желе да прочитају и њено виђење бурних година јесте рекордан број продатих књига, њеног животописа, којег је објавила Компанија „Новости“. Књига коју је написала „жена са цветом у коси“ доживела је друго издање и оборила рекорд продаје мемоарских штива које су разни политичари у Србији објавили у последњој деценији. Та бројка је најбољи одговор свима који су запели да докажу како тобоже Мирини мемоари никога више не занимају.

Овај текст је започет непосредно пре гласања о предлогу да Косово постане пуноправни члан Унеска. Намерно, не само зато да себе и уредника рубрике поштедим хроничне нервозе и драме због пробијања рока, већ и зато што бих хтео да нагласим неке поенте које су независне од конкретног исхода једног, ма колико политички и симболички важног гласања.

Рукопис под насловом Илузија Европске уније представља редак подухват у нашој научној и публицистичкој литератури да се стварност европске интеграције, која се спроводи у кључу Европске заједнице/Уније, сагледа истовремено аналитички и критички.