Подешавања / Settings

Дипломата, амбасадора, парламентараца, министара и свих других посленика са Запада који у Београду деле добронамерне савете има превише, али Србији, уз све мане, никако не треба тутор.

Јачање земаља БРИКС-а је огромна сметња западној доминацији. Најбољи доказ за то су покушаји да се удари на два најјача геополитичка играча овог блока, а то су Русија и Кина. Обе државе ове године трпе снажне ударце, али остају јаке.

Корупција је „спорт“ који се последњих година све више шири у Србији. И свет нам је одао признање, на лествици најкорумпиранијих земаља попели смо се за шест места, са 72. на 78., са тенденцијом да будемо међу најгорима на планети. Не зна се где је стање горе: у здравству, школству, судству, тужилаштву, министарствима, разним инспекцијским органима.

Немачка информативна агенција ДПА јавља у вези сукоба са листом Курир који иницира режим, а пре свега Информер и Пинк тв (оба гласила иначе у Црној Гори подржавају антисрпски диктаторски Ђукановићев режим примедба ДП), да „…Медији су постали део власти, па су, морали да учествују у кампањи премијера Александра Вучића, 80 одсто медија по налогу крије сваку критику власти те износе да је економски и социјални живот током кризе здрав…»

Није се појавио на церемонији доделе у Мадриду, што се догодило први пут у историји ове награде, уз коментар како „баш тај дан мора у шуму да бере гљиве“. Сасвим логично објашњење једног генија.

У домаћој јавности изгледа да је само једна особа, неоптерећена било каквим политичким дуговима према било чијим спонзорима са свих страна света и довољно храбра да ствари назове правим именом.

Протекли век обележила је борба за национално ослобођење свих Срба, угрожених у два светска рата од истих окупатора. У тој су се борби као активисти делом својим нарочито истакли двојица српских научника, као већ светски признати „американци“.

Власт у Црној Гори је практично несмењива. Мило Ђукановић је на овај или онај начин управља државом од 1991. године – од тренутка распада „старе“ Југославије.

Чланство Србије у ЕУ не само да је корисно за ваш сопствени просперитет него ће допринети и развоју односа Кине са Србијом и ЕУ

Август ове године. Стајао је на малом проширењу поред пута Гацко–Фоча уз сточић на којем су биле корпице пуне црних шумских јагода. Висок, коштуњав, са седом полубрадом, вероватно је добро пребацио 80 година. Зауставио сам мој ратни, амерички, „доџ” из 1944.

Пише: Мирослав Лазански

Дакле, те 1995. године — што војним акцијама, што потписивањима мировних споразума — прекинут је рат на простору бивше Југославије. НАТО агресија је била четири године доцније, па није могла, како ти рече, зауставити „године насиља“.

Уз сво поштовање према осталима: онај, ко живи у Русији, мора да буде Рус – културно, лингвистички, духовно, на нивоу самосвести.

Наравно, та градација имала је и своју сразмерно градирајућу пројектовану реакцију – оно што нису могли брутални Јасер Арафат и ПЛО, могли су Бин Ладенови муџахедини; где су стали муџахедини наставио је њихов монструознији наследник Ал Каида; кад је потрошена Ал Каида, добре су биле звери ИДИЛ-а.

A где је данас та Европа? Зна ли куда иде, сећа ли се барем како је настало ово ново, ружно, одвратно лице које види у сопственом огледалу?

За то сви морају бити спремни, а последњи напад у Бамаку је доказ да се овај рат све више претвара у глобални сукоб и стога заслужује више од два ретка агенцијских вијести, што је иначе случај када се извјештава о терористичким нападима незападних земаља, поготово нападнима у земљама Aфрике.

Пред почетак бомбардовања Либије 2011.године Моамер Гадафи је упозоравао лидере НАТО-а да ће, бежећи од грађанских ратова и насиља на Блиском Истоку, на Европу јуришати милиони бегунаца. Али пуковника Гадафија нико није чуо ни у Вашингтону, ни у Бриселу. Американцима је била потребна либијска нафта и хаос у Северној Африци. На томе је могуће зарађивати милијарде долара и евра. Многи аналитичари не искључују да је, како би протурила „Трансатлантски трговински споразум“, Бела кућа организовала и финансирала масовну сеобу Сиријаца, Либијаца, Ирачана и осталих избеглица. Европски руководиоци, међу којима је и госпођа Меркел, упорно се противе. Берлин, Париз, Лондон, Мадрид се у великој паници плаше да се једном заувек не претворе у економске сателите и вазале.