Шта је заједничко Џорџу Орвелу и Верици Бараћ кад је реч о сукобу на релацији Пинк/Информер против Курира?

„Страшно је кад човек мора да се упушта у детаље међустраначких полемика; то подсећа на зарањање у септичку јаму“.
Џорџ Орвел — „Каталонији у част“, 1938.

Да је Орвел био визионар и пре него је написао „1984“ показује и овај цитат од пре 77 година, актуелнији него икад у данашњој Србији у дану кад је кулминирао сукоб на релацији Пинк/Информер против Курира.

Можда ће неко добронамеран и необавештен помислити да је пре свега реч о медијском сукобу, али политика је одавно ушла у све поре српског друштва, тако да је и медијски сукоб на врху (по тиражу/рејтингу) — првенствено политички. Као што је Маркс приметио, медији су огледало друштва.

За разлику од дана које је Орвел провео у Каталонији за време шпанског грађанског рата, кад се знало ко којем пливачком тиму у септичкој јами припада, односно који медиј подржава коју странку, у данашњој Србији се са сигурношћу не може рећи које гласило коју партију подржава или, прецизније, коју струју унутар које странке.

Зато политичко-медијска ситуација у Србији данас подсећа на природно стање из Хобсовог „Левијатана“ — рат свих против свих. У коме су сва средства дозвољена.

Интересантно је да је рат букнуо само неколико дана по „успешно окончаној реформи медијске сфере“ што је еуфемизам за пропаст Танјуга (има ли му спаса) и пре тога слање више од 1.000 новинара на шалтере Националне службе за запошљавање. А биће их још.

Злобници би рекли — шта сте тражили то сте и добили, а то је излазак државе из медија и „поштена тржишна битка“ за тираже и рејтинге која се у Србији претворила у порнографију за све узрасте. У трајању од нула до 24.

Све ово чему данас присуствујемо само је последица успешно спроведене „реформе медијског сектора“, која по том моделу не би успела ни у кудикамо сређенијим државама заснованим поштеној утакмици на слободном тржишту (ако игде тога има).

Пре четири године, Савет за борбу против корупције, на чијем челу је тада била Верица Бараћ, објавио је „Извештај о притисцима и контроли медија у Србији“, штиво за које је Љиљана Смајловић рекла да се чита у једном даху, попут најузбудљивијег детективског романа.

Комплетан извештај можете прочитати ОВДЕ.

У том узбудљивом извештају, као кључни проблем све горе ситуације на тадашњој (2011. година) медијској сцени апострофирана је спрега политике, (контроверзног) бизниса и медијског менаџмента, која се остварује преко монопола политичара на тржишту рекламног простора, преко кога се врши утицај на медије нетранспарентног власништва.

Укратко — спрега политике, (контроверзног) бизниса и медија. На мафијашки утицај у медијима наводно је стављена тачка после акције „Сабља“.

У то време извештај је испочетка био упадљиво игнорисан да би после неког времена актери поменути у њему провукли Верицу Бараћ кроз „медијског топлог зеца“. После смрти Верице Бараћ, последњи Извештај који је сачинио Савет за време њеног мандата пао је у заборав.

Почетком ове године, Савет је објавио још један извештај о медијима, који се суштински не разликује много од оног из 2011. Само су неки актери промењени. По систему — сјаши Курта да узјаше Мурта. Али овај извештај је пратила громогласнија тишина него претходни.

Међутим, трећи извештај о медијима који би ускоро требало да буде представљен јавности има шансу да постане популаран попут романа Агате Кристи, јер ће, нема сумње, све стране у „медијском“ сукобу до изнемоглости експлоатисати делове који се односе на конкуренцију. И тако ће опет бити замагљена суштина извештаја.

А читаоцима, гледаоцима и слушаоцима остаје да се у паузама „Фарме“ и „Великог брата“ забављају медијским игранкама на тему ко је већи лопов, а ко већи рекеташ. На медијској сцени коју краси спрега политике, (контроверзних) бизнисмена и медијских менаџера.

У земљи у (полу)колонијалном статусу у којој су све значајни и политички и медијски играчи и експоненти великих сила. И на тржишту које би се могло описати као све мања бара (новца и политичког утицаја) са све више крокодила.

Ако се ова ситуација не пресече, наша медијска будућност лако је предвидива — гомилање афера и све више порнографије. А медији су огледало друштва.

Извор: rs.sputniknews.com – Владимир Судар

Ознаке: Владимир Судар, Информер, корупција, Курир, рекетирање, српски медији, ТВ Пинк, цензура