Председница Скупштине Србије Ана Брнабић каже за Еуронеwс како је Београд подржавао Украјину од почетка рата и одбацује тврдње да је проруски оријентисан.

Србија ће бити домаћин изложбе Еxпо 2027, за коју је већ пријављено 140 земаља учесница. Припреме за тај догађај, али пре свега српска привреда и преговори о приступању Европској унији, биле су главне теме конференције одржане у Бриселу.

Конференцији су присуствовали министар спољних послова Србије Марко Ђурић, потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, као и председница Народне скупштине и бивша премијерка Србије Ана Брнабић, пише Еуронеwс.

„Сталан контакт“

Еуронеwс је разговарао са Брнабић о односима са Украјином и Русијом.

Брнабић се осврнула на оптужбе о наводном недостатку српске подршке Украјини у сукобу са Русијом. Нагласила је да је од почетка руске агресије на Украјину у фебруару 2022. године Србија издвојила више од 60 милиона евра помоћи Украјини, кроз директну финансијску и хуманитарну помоћ, али не и војну подршку.

„Били смо једина земља на Западном Балкану која је, у најтежим тренуцима током зимских месеци, испоручивала електроопрему Украјини – јер имамо сличне електроенергетске системе – као и генераторе и резервне делове. Чак и када се та опрема није могла купити на тржишту, слали смо је Украјини из сопствених резерви. На тај начин, а многи људи то не знају, посебно у Европској унији, развила се веома блиска веза између Србије и Украјине. Видели сте да је комуникација између председника Вучића и председника Зеленског изузетно редовна; они су у сталном контакту. Моја комуникација са председником Врховне раде (парламента) Украјине Русланом Стефанчуком изгледа слично„, навела је она.

Нисмо „мали Руси“

Србија се често описује као руски Тројански коњ и један од најближих савезника Москве у Европи, готово руски сателит. Брнабић сматра да је таква перцепција преувеличана.

„Ми Срби нисмо ‘мали Руси’; Србија је аутономна, независна и суверена држава са готово хиљаду година историје. Да, традиционално имамо добре односе са Русијом (Русија је била једна од ретких земаља која је осудила НАТО бомбардовање Србије 1999. године) и те везе постоје и данас. Али то није однос без несугласица – морам да нагласим да је Руска Федерација често критиковала Србију због тога што је, на пример, у Уједињеним нацијама гласала за осуду руске агресије на Украјину, као и због помоћи и подршке коју пружамо Украјини„, каже Брнабић

Додаје да, према њеном мишљењу, људи који се воде стереотипима понекад занемарују одређене чињенице, док друге преувеличавају.

„Истина је важна и можда би требало да је представљамо на ефикаснији начин. Нажалост, стереотипи су толико јаки и укорењени да људи, чак и када говоримо о ономе што радимо, то често игноришу или једноставно не верују. Ипак, као што је рекао наш министар спољних послова, када је реч о односима Србије и Украјине и обиму српске подршке Украјини, најбоље је питати саму Украјину„, рекла је Брнабић.

И на конференцији и у разговору за Еуронеwс, Брнабић је говорила о напретку преговора са Европском унијом и препрекама које се притом појављују. Осврнула се на фрустрацију коју многи грађани Србије осећају због, како сматрају, већих захтева који се постављају Србији него другим земљама кандидатима.

„Навешћу пример спровођења препорука ОДИХР-а (Канцеларија за демократске институције и људска права – прим. аут.) за унапређење изборних услова у Републици Србији. Да бисмо отворили Кластер 3, за који смо технички спремни још од 2021. године, од нас се тражи да спроведемо све препоруке ОДИХР-а. Али ако погледате друге земље кандидате које такође имају препоруке ОДИХР-а за унапређење изборних услова, од њих се не тражи да спроведу ниједну, а већ су отвориле све своје кластере. То је двоструки стандард који је тешко објаснити нашим грађанима и који подрива кредибилитет Европске уније„, каже она.

Истиче да власт у Београду верује да је место Србије у Европској унији.

„Зато не одустајемо; наставићемо да се боримо, радићемо још више, али је важно да представљамо не само планове, већ и резултате. Разумемо да је Европска унија клуб, породица држава која може да постави било какве стандарде за оне који желе да се придруже том клубу или породици, али било би добро да ти стандарди буду уједначенији„, рекла је актуелна председница Народне скупштине.