YОУ ТУБЕ поглавља:

00:00 Поздрав и питање о страном утицају пред изборе
01:41 „Страни фактор се меша и мешаће се”
03:00 Студентска листа, родољуби и промена власти
05:08 Израелски интереси и односи Србије са Ираном

Страни фактор се меша и мешаће се

Председник Српског демократског савеза др Слободан Јанковић оценио је да је мешање страних центара моћи у политички живот Србије чињеница са којом ће земља морати да рачуна и током предизборне кампање и после парламентарних избора заказаних за 25. октобар. У разговору за YоуТубе канал „СМС Ливе ТВ” он није именовао конкретне обавештајне или безбедносне службе нити је изнео документе који би потврдили оперативно деловање појединих служби, већ је говорио о ширим политичким, економским и неформалним мрежама утицаја.

„Страни фактор се меша и мешаће се. То је неумитно”, рекао је Јанковић, уз оцену да у данашњем свету веома мали број држава успева да сачува пуну самосталност и суверенитет. Према његовом виђењу, Србија је посебно изложена зато што спољни утицај није настао јуче, већ је дубоко уграђен у политичку историју југословенског и постјугословенског простора.

Јанковић је навео да су стране силе утицале и на стварање Југославије и на формирање структура које су њом управљале. Он сматра да потомци и блиски сродници људи из тих структура и данас имају велики, а понекад и одлучујући утицај у српском друштву, јер су од претходних генерација наследили и наставили контакте са центрима моћи ван земље.

Наслеђене везе и кооптација нових људи

Објашњавајући како се такве мреже одржавају, Јанковић је употребио појам кооптације. Под тим подразумева поступак у којем једна олигархија, формална или неформална, доводи нове људе са стране, придобија их и укључује у сопствени круг како би обезбедила трајање и после смене генерација.

Према његовим речима, није неопходно да сваки непосредни потомак некадашњег носиоца моћи буде способан да настави његову улогу. Ако то није случај, мрежа може да се ослони на блиске рођаке или на нове људе које је привукла и укључила у свој систем. Због тога, сматра Јанковић, промена једног политичког лица или једне владајуће гарнитуре сама по себи не мора да значи и нестанак дубљих односа зависности.

Он је тиме спољни утицај представио као спој иностраног притиска и домаће инфраструктуре: стране државе и центри моћи имају своје интересе, али им је за деловање потребан део домаћих политичких, пословних, медијских или друштвених кругова. Управо зато је, по његовој оцени, питање кадрова после евентуалне смене власти једнако важно као и сам изборни резултат.

Тврдња о утицају на студентску листу

Јанковић је изнео и тврдњу да су се странци, према ономе што је чуо и како њему изгледа, умешали и у доношење одлука унутар студентске листе. Он за ту оцену у интервјуу није понудио конкретне доказе, имена посредника или опис начина на који је наводни утицај остварен, па је реч о његовом политичком суду, а не о провереној чињеници.

Истовремено, није оспорио искреност већине људи окупљених око студентских протеста и листе. Напротив, нагласио је да су огромна већина људи на улицама, као и они који су предавали студентску листу, „домаћини, родољуби и нормални људи” који воле своју земљу и народ и желе бољи живот.

Зато његов одговор није повлачење из политичког процеса, већ рад са тим људима. Према Јанковићу, на њих треба ослонити будуће промене, разговарати са њима, „отварати им очи” и ширити простор слободног деловања. Он сматра да домаће снаге не могу у потпуности спречити туђи интерес, али могу да ојачају сопствену политичку свест, организацију и способност одлучивања.

Ако власт падне, притисак неће престати

Јанковић је изразио наду да ће после избора доћи до промене власти, мада је признао да не зна колико би сам процес могао да траје — један дан, месец дана или дуже. Власт Александра Вучића назвао је „картелом”, а као његове досадашње спољне покровитеље означио је Брисел, Лондон и Вашингтон.

Његова кључна порука јесте да промена власти неће аутоматски донети и спољнополитичку слободу. Он очекује да ће представници истих центара који су, према његовој оцени, подржавали садашњу власт доћи и код њених наследника и затражити да се досадашња сарадња настави. Другим речима, изборна победа би била тек почетак борбе за самостално одлучивање.

У том тренутку, сматра Јанковић, нова власт би морала да се обрати државама које Србији могу да помогну да уравнотежи притиске. Као једну од таквих држава изричито је навео Русију. Његова теза није да спољни ослонац може да замени домаћу политику, већ да је потребно комбиновати међународну подршку са унутрашњим чишћењем система.

„Чишћење кадрова” као услов стварне промене

Према Јанковићу, људи који на изборима добију поверење грађана морали би изнутра да „прочисте” кадрове и на одговорна места доведу нове људе који нису компромитовани већ на самом почетку. Он очекује да би такви кадрови имали већу шансу да раде у интересу народа, а не у корист наслеђених мрежа или страних налогодаваца.

Тек после пада онога што назива владајућим картелом и кадровског чишћења, по његовој оцени, настали би услови за снажније и слободније деловање родољубивих политичких опција. За њега, дакле, није довољно заменити врх власти: потребно је мењати начин избора људи, ланце лојалности и механизме кроз које се спољни интерес претвара у домаћу одлуку.

Јанковићеву мапу утицаја и одговора Србије могуће је сажети овако:

Центар или мрежа	Јанковићево виђење улоге	Одговор који предлаже
Брисел, Лондон и Вашингтон	Подржавали су садашњу власт и тражиће наставак сарадње и после њене смене	Јачање сувереног одлучивања и некорумпирани кадрови
Русија	Може да буде један од ослонаца новој власти у уравнотежавању притисака	Тражити помоћ, али промену спроводити изнутра
Кина	Присутна је пре свега преко сопствених економских интереса	Политику градити из угла интереса Србије
Израел	Сарађиваће са сваким ко штити његове економске и спољнополитичке интересе	Не кварити односе са другим партнерима, укључујући Иран
Домаће наслеђене мреже	Одржавају старе везе и обнављају се кооптацијом	Кадровско прочишћавање и ослонац на родољубиве људе

Израелски интереси, грађевинарство и однос према Ирану

На питање о појављивању израелског фактора у окружењу Александра Вучића, Јанковић је одговорио да ће представници Израела сарађивати са сваком влашћу која им гарантује заштиту економских интереса. Као примере присуства капитала повезаног са Израелом у Србији навео је тржне центре, престижне грађевинске објекте, фирме и предузећа.

Он је затим поменуо наводне планове за изградњу стамбених целина за Јевреје у Грчкој и Италији, укључујући простор близу Солуна, Сардинију и Сицилију. За Србију, како је сам нагласио, нема сазнања да постоји такав план. Ни за остале наводе у разговору није приложио изворе, па и тај део изјаве треба разумети као његово изношење информација за које у интервјуу није дата независна потврда.

Поред економије, Јанковић је издвојио и спољнополитички интерес Израела да Србија не стане на страну Ирана. Његов став је да Београд у последњих двадесетак година има добре односе са Техераном и да нема разлога да их квари. Тиме је заступао политику у којој Србија не прихвата да интерес једног партнера аутоматски одреди њен однос према другом.

Србија мора да брани простор у којем може сама да делује

Јанковић не верује да Србија може да спречи све велике силе да траже услуге и покушавају да утичу на њене одлуке. Ипак, нагласио је да постоји простор који држава мора да брани и у којем може самостално да побољша положај српског народа. Тај простор види пре свега у културној, економској и спољној политици.

Његова полазна тачка јесте да се суверенитет не брани само великим геополитичким изјавама. Он се гради кроз уџбенике, пољопривреду, откуп производа, насељавање пограничних крајева, културне установе, позориште, новине и избор људи који управљају националним институцијама.

Зато је други део његове изјаве био усмерен на конкретне послове које Србија може да покрене без чекања да се односи великих сила промене. Уместо политике која само региструје стране притиске, предложио је програм активног повезивања српског народа западно и јужно од граница централне Србије.

Заједнички уџбеници и економско повезивање са Републиком Српском

Када је реч о Републици Српској и Босни и Херцеговини, Јанковић је као први конкретан корак предложио пројекат заједничких уџбеника и његово системско финансирање. Сматра да је природно да Срби са обе стране Дрине имају усклађен приступ кључним темама националне историје, културе и идентитета.

Културно повезивање, по њему, мора да прати економска политика. Зато је говорио о „оздрављењу” пољопривреде, изградњи заједничких производних и трговинских ланаца, обнови задруга и организованом откупу производа. Циљ би био да српски простори не остану повезани само симболично, већ и радним местима, производњом и сигурним пласманом робе.

Посебно је нагласио потребу насељавања рубних српских подручја. Предложио је повластице за породице које би одлучиле да у тим крајевима живе и подижу децу. По његовом мишљењу, није пресудно да ли ће се ти људи бавити пољопривредом, информационим технологијама, трговином или другим пословима; важно је да буду присутни и да у тим срединама стасавају младе породице.

Црна Гора: афирмација српства уместо јаловог сукоба

За Црну Гору, Јанковић је предложио активнији културни програм. Он сматра да политика Србије не треба да се своди на сукоб са Подгорицом нити на реакције условљене тиме ко је на власти. Уместо сталног надметања и подела, тражи да се препозна и подржи све што је афирмативно и позитивно за српски народ у Црној Гори.

Његов став је да Србија не треба да троши енергију на расправе са онима који се изјашњавају као Монтенегрини или заузимају антисрпске позиције, већ да гради сопствене садржаје. Као примере навео је позоришне представе, издавање новина, јавни разговор о српском идентитету и јачање српских културних установа.

Посебно је критиковао праксу постављања лоших кадрова у такве установе. Према његовој поруци, Србија треба да бира најбоље људе за српске културне институције у Црној Гори, јер се национална политика обесмишљава ако установе које треба да чувају идентитет служе за страначко или лично збрињавање.

Исти приступ и у Северној Македонији

Јанковић је закључио да би сличан модел културног рада требало применити и у Републици Северној Македонији. Иако тај део није детаљно разрадио, његова општа теза је јасна: Србија има области у којима може да делује одмах, законито и дугорочно, без обзира на покушаје великих сила да обликују политичке прилике у региону.

У целини, Јанковићева порука је да страно мешање не може бити изговор за домаћу немоћ. Он очекује наставак притисака и после избора, сумња у утицај на поједине опозиционе процесе и тражи кадровски раскид са старим мрежама. Истовремено, већину грађана који траже промене види као родољубиву снагу, а одговор Србије не своди на једног спољног савезника, већ на јачање сопствених институција, економије, културе и веза српског народа у региону.

Парламентарни избори за народне посланике расписани су за 25. октобар 2026. године, што је потврђено и у објавама Републичке изборне комисије.

Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ
Аутор: Дејан Петар Златановић