Два имена данас држе српску приватну трговину оружјем. Слободан Тешић је старији играч: на америчкој санкционој листи од 2017, са црне листе УН скинут 2013. после залагања власти СНС, са дипломатским пасошем који му је издао тадашњи шеф дипломатије Иван Мркић. Горан Кукурузовић је новији: власник београдског „Танео група“, до лане готово непознат јавности, затим човек чији је промет за једну годину скочио са око 3,5 на скоро 50 милиона евра. Средином августа ТОК га је ухапсио. Почетком септембра притвор је замењен мером уз јемство од 250.000 евра. Истрага траје. Посао са државним фабрикама, по свему судећи, више не.
Званични основ хапшења је уговор из априла 2024. са јорданском фирмом вредан 4,9 милиона евра. Тужилаштво сумња да је Кукурузовић узео аванс од око 3,4 милиона евра, лажно приказао да ће робу испоручити за два месеца, фалсификовао исправу и новац распоредио преко повезаних друштава. Заплењени су Бентли, два мерцедеса, ауди, сатови и авион. Хрватски медији су додали да је реч о 47-годишњаку пореклом из Сиска и да је „Танео“ 2025. радио са свега шест запослених. То је судски слој предмета. Политички слој износи Србин.инфо и кружи у бранши: хапшење није почело од Јордана него од конкуренције. Тешић тражи попуст од 30 одсто и плаћа нередовно. Кукурузовић је плаћао пуну цену, па су га фабрике прихватале. Кад је промет експлодирао, УКП и БИА су, тврди портал, месецима опседале њега и партнере. Фабрике су прекинуле сарадњу. Рок за Јордан је пао. Тек онда стиже налог за хапшење. Другим речима: прво му затвориш канал, па га теретиш што није испоручио. Распоред снага после хапшења одговара тој тези.
Тешићева позиција није нагађање са друштвених мрежа. НИН је документовао да је био финансијер СНС пре доласка на власт и да је ћерка Данијела била на страначкој листи 2012. Кад је Вучић био министар одбране, Тешић је 2013. седео на састанку српског и либијског министарства одбране док је још био на УН листи. ОЦЦРП и КРИК показују да санкције нису прекинуле посао него су га пребациле на „Валир“, „Софаг“ и „Зенитпром“. „Радар“ је ове године објавио да су те три фирме у 2025. имале око 186 милиона евра прихода, док су државни Крушик, Први партизан и Застава гушили залихе. Југоимпорт СДПР је у истом периоду потискиван са посла који је некад радио држава. Извоз ка украјинском ратишту иде преко посредника. Званични Београд пориче директне испоруке Кијеву. Царински трагови и страни извештаји говоре о стотинама милиона евра муниције која је тамо стигла. Србин.инфо је објавио да је Вучић лично узео 600 милиона евра на извозу оружја. Управо Тешић држи извозни канал уз политичко покровитељство.
Кукурузовић више није у притвору. Виши суд је прихватио јемство иако истрага није завршена и, према Нова.рс, без јавног образложења. То није ослобађајућа пресуда. То је излазак из ћелије уз забрану да се врати у игру. У агенцијском читању остају две чињенице и један исход. Чињеница прва: Србија има два велика приватна посредника за оружје. Чињеница друга: онај који је ближи Вучићу деценију ради са државним арсеналом иако је под санкцијама САД. Исход: онај који је за годину дана пришао преблизу завршава у предмету ТОК-а, са заплењеним авионом и без фабрика. Да ли је налог стигао „по наредби Тешића“, како пише Србин.инфо, суд не каже. Тржиште је већ одговорило. Један канал је отворен. Други је затворен. Јордан чека робу. Крушик чека купца који има дозволу. Дозволу и даље дели иста власт.
(Србин инфо)
