Јесте да је фебруар најкаћи месец у години, додуше само календарски, али ових 28 дана баш ће се одужити грађанима. Треба их преживети финансијски!

Скоро сва комунална предузећа у Србији су са почетком ове 2026. поскупела цене својих услуга. Како који град, општина, али просек је неких петнаестак одсто. Тако да ћемо воду, коју махом не пијемо са чесме, као и изношење смећа – плаћати скупље.

Двеста, 300 динара, неко и мало више, и тако сваког месеца, ако нас комунална предузећа „пријатно“ не изненаде са још једним поскупљењем. И то пре јесени, јер ко сме да диже цене пред изборе!?

У оквиру таласа поскупљења комуналија поскупело је и одржавања гробних места, па су вечна коначишта најмилијих на годишњем нивоу скупља по 400 динара – па и више!

У фебруара, као „шлаг на торту“ треба платити и прву рату пореза на имовину, и опет, увећану мало више од четвртине целокупног прошлогодишњег износа, јер бар смо то научили, да и тај порез сваке године „скочи“!

Не знамо ни како ће се на крају завршити сага са НИС-ом, и какве ће бити цене горива на које смо навикли да скоро сваке седмице иду бар динар навише. А и пекари су затражили (и добили) поскупљење хлеба „Сава“ са 62 на 65 динара.

Биће и оних који ће рећи „шта је три данара“, али три динара за један, или шест, доносно девет динара за два, три хлеба, па још пута 30 или 31 дан, за некога је много. Са новом ценом хлеба „Саве“ „скочиће“ и цена осталих пекарских производа – и то много више од три динара!

А тек је фебруар! Оваквим темпом боље и да не размишљамо колико ће живот поскупети! Додуше, избори су спас, ако ни због чега другог, бар због оног предизборног периода, када власт, и то на свим нивоима, „заледи“ цене да не изгубила оне сигурне гласове!