Винсент Гиганте, вођа мафијашког клана Ђеновезе, годинама је глумио лудило како би избегао оптужнице за тешке злочине. Ипак, ухапшен је и осуђен. Умро је у затворској болници. И Александар Вучић, вођа напредњачког картела, годинама примењује исту стратегију, лудује на функцији председника државе. Тој представи је дошао крај. У Србији га чека пад са власти, а нема где да побегне. Успео је да од Путина и Трампа направи личне непријатеље.

У Русију не може да се склони, тамо га оптужују за продају оружја Украјини, а Американци му спремају санкције, па и судски прогон због више кривичних дела, укључујући и учешће у крађи председничких избора 2020. године, о чему сведочи и недавно ухапшени Вучићев ортак Николас Мадуро. О безизлазној ситуацији у којој се нашао вођа ОКГ СНС пише заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ Вучића.

Ускоро, кад падне с власти, Александар Вучић ће се наћи на раскршћу два пута. Један води на робију, други у лудницу. Трећа опција, која претпоставља могућност останка на слободи, не постоји.

Не зна се чега има више: доказа Вучићевих кривичних дела или менталних поремећаја. Кад остане без утицаја на полицију и правосуђе, лако и брзо ће се доказати да је Вучић одговоран за издају, продају и предају Косова и Метохије, пљачку београдског земљишта вредног три милијарде евра, које је присвојио за изградњу своје праонице новца „Београд на води“, затим за плантажу марихуане „Јовањица“, заштиту криминалних гангова Вељка Беливука, Звонка Веселиновића, Петра Панића, Луке Бојовића и осталих припадника напредњачког картела, па и за дилове са Дарком Шарићем.

Лако и брзо ће се утврдити какву је улогу имао Вучић у смртоносном прогону Владимира Цвијана и Оливера Ивановића. Откриће се докази крваве корупције, која је довела до пада новосадске надстрешнице и масовног убиства.

Што је за Вучића најгоре, од одговорности за злочине на домаћем терену неће моћи да побегне иза седам гора, иза седам мора, у сигурно склониште на некој далекој, егзотичној дестинацији. Означен као вођа Балканског картела, нигде неће моћи да се сакрије од међународних служби за сузбијање нарко-трафикинга, као и од његових пословних партнера, који су због њега претрпели огромне губитке у људству и роби.

Осим тога, Вучић је успео да изгради статус личних непријатеља двојице најопаснијих и најмоћнијих лидера на свету, Владимира Путина и Доналда Трампа. Путин је годинама игнорисао Вучићеве политичке преваре и корупционашке комбинације са појединцима из Кремља, па чак и „тихе санкције“, којима је незванично забрањена пословна сарадња српских са руским фирмама.

Путин је био спреман и да зажмури на продају оружја Украјини, али није могао да пређе преко примитивних лажи, које му је пласирао Вучић. Управо на томе је неколико пута инсистирала Марија Захарова, јавно оптужујући Вучића да је лагао Путина, заклињао се у верност и обећавао и оно што од њега није тражено, нити је потребно руском председнику.

Вучић је успео оно што ни Зеленски није, постао је Путинов лични непријатељ.

По Вучића је још опасније то што је исти статус стекао код Трампа. Још пре десет година, у кампањи за председничке изборе у Сједињеним Америчким Државама, Вучић је, „зато што је паметан“, политички и финансијски подржао кандидатуру Хилари Клинтон.

Пошто је победио на тим изборима, Трамп је потребу за осветом задовољио понижавањем Вучића. Ставио га је на хоклицу и натерао да имитира Шерон Стон у пози из „Сирових страсти“. Временом, страсти су се разбуктале, нарочито после Вучићевог учешћа у крађи избора 2020. године, којом је омогућена победа Џоа Бајдена. Трамп то не прашта.

После повратка у Белу кућу, Трамп је кренуо у осветнички прогон свих учесника у крађи гласова. Као главног кривца за ту превару означио је венецуеланског председника Николаса Мадура. Експресном акцијом, 3. јануара ове године, Мадуро је киднапован и пребачен у савезни затвор у Бруклину. Званична оптужница га терети за нарко-тероризам, организовање шверца кокаина у САД, заверу и оружана кривична дела.

Мадуро је, на првом појављивању пред федералним судом на Менхетну, два дана после хапшења, одбацио све оптужбе. Рекао је да није крив, да је још увек председник своје државе и да је судски поступак политички мотивисан. Након тог припремног рочишта (арраигнмент) неколико пута је померан почетак главног претреса. Последњом одлуком судије Алвина Хелерстајна следеће рочиште је заказано за 26. март, али вероватно ће и оно бити одложено. Током своје каријере, 93-годишњи Хелерстајн је изградио репутацију врхунског мајстора за балансирање између политике и права, али и по убрзавању поступака и подстицању нагодбе. По свему судећи, тај стил примењује и у поступку против Мадура. Одлаже почетак суђења како би Мадуро, под притиском тужилаца, попустио и пристао на неку врсту нагодбе. После тога, неће се дуго чекати на пресуду.

Да процес иде у том смеру потврђује и текст вашингтонског аналитичара Џонатана Грегорија, који је за Дипломатиц Цоуриер открио детаље из поступка против Мадура. Под насловом „Мадурова епска издаја“, који алудира на назив Трампове војне кампање против Ирана „Епски бес“, Грегори је изнео тврдње да је Мадуро пристао да сведочи против функционера Демократске партије. „Венецуелански диктатор Николас Мадуро припрема се да сведочи против неколико демократских конгресмена и гувернера, државних секретара и других званичника. Мадуро ће разоткрити како су корумпирани званичници користили Доминионове и Смартматикове ИТ системе, које је и он користио за крађу гласова на изборима у Венецуели. Главне мете су Брајан Кемп и Бред Рафенспергер из Џорџије и Грејчен Витмер и Џоселин Бенсон из Мичигена, који су учествовали у крађи председничких избора 2020. године. Савезни истражитељи су изградили масиван случај, који је Мадура повезао са починиоцима кривичних дела из Демократске партије“, наводи се у тексту Џонатана Грегорија.

Други амерички медији цитирали су изворе из тужилаштва, који тврде да је Мадуро пристао да сведочи и против „тројице председника држава“ са којима је такође сарађивао у неколико изборних превара, које су реализоване преко система Доминион и Смартматик.

У том контексту, поменута је и Србија, односно Канцеларија Доминиона у Београду. Чак је и Доналд Трамп на друштвеним мрежама поделио објаву у којој је Србија оптужена за учешће у крађи гласова на америчким председничким изборима.

Вучић је одавно схватио у какву се невољу увалио кад је од Трампа направио личног, трајног и изузетно осветољубивог непријатеља. Да би избегао суочавање са Трамповим „епским бесом“, Вучић је намеравао да породицу америчког председника увуче у своју корупционашку мрежи. Доналду Трампу Млађем понудио је учешће у уносним инфраструктурним пословима, а Џареду Кушнеру је намеравао да поклони 84 хектара грађевинског земљишта у центру Београда, на локацији на којој се налази и зграда Генералштаба. Сви покушаји подмићивања су пропали, баш као и Вучићева намера да се, прошлог маја, прошверцује на Трампово имање Мар-а-лаго. Трамп, његов син и зет одбили су да узимају крадену робу и, што је најважније, одбили су да опросте Вучићу саучесништво у крађи избора.

Вучић је покушао да утиче и на Мадура. У Венецуелу је слао Ану Брнабић, Николу Селаковића и Ричарда Гренела, са задатком да Мадура подстакну да заборави на Вучића, на заједничке малверзације са Доминионом.

Иако је знао да се Мадуро налази под строгим надзором америчких обавештајних служби, Вучић је морао да ризикује. Знао је да ће том комуникацијом потврдити спорну сарадњу са венецуеланским колегом, али није имао избора, то му је била последња сламка спаса. Сламка је, очигледно, пукла.

Трамп је Гренела прво скрајнуо на ниске нивое утицаја у администрацији, а недавно га је најурио, и то врло грубо, под претњом судског прогона. Неће бити опроштаја ни за Брнабићку и Селаковића. Никога неће изненадити ако се њихова имена нађу на црној листи, чије објављивање се очекује чим почне примена америчког Закона о демократији и просперитету Западног Балкана

. Може само да се претпостави шта тек чека Вучића. У каквом је страху, видело се истог дана кад је ухапшен Мадуро, кад су напредњачки медији пласирали будалаштине како Американци не смеју и не могу да киднапују Вучића, јер ће им „хеликоптери бити оборени чим крену из тузланске НАТО базе – неће стићи ни до Шапца“. Временом, стигли су и други поводи за развој панике код Вучића. Како и не би, кад свакодневно гледа како се Трамп обрачунава са противницима и отворено прети декапитацијом (обезглављивањем) свакога ко му смета.

У таквим околностима, Вучић нема где да се склони. У Србији ће га јурити повериоци које је ојадио за паре и имовину, а у белом свету нема склоништа у којем би могао да се сакрије. Остаје му само да се прави луд, па да побегне у болест.

Неће бити први криминалац који се од одговорности за злочине извлачио на лудило. Ту стратегију је примењивао Винсент Гиганте, звани Чудак, који је дуго времена предводио њујоршку мафијашку породицу Ђеновезе, једне од најмоћнијих филијала Коза Ностре. Гиганте је годинама глумио лудило. Гринвич Вилиџом шетао је у старом, искрзаном баде мантилу и папучама, неразговетно мумлајући. Тридесетак година је успевао да таквом представом збуњује тужиоце и избегава озбиљне оптужнице. Ко би га видео како бауља улицама, прича сам са собом и врши нужду у јавним парковима, није могао да поверује да је то главни Оддфатхер моћног криминалног клана.

Ипак, Гиганте је ухапшен и 1997. године осуђен на дугогодишњу затворску казну због рекетирања и других кривичних дела. После изрицања пресуде, признао је да је глумио менталне поремећаје како би избегао оптужбе. После осам година проведених на робији, умро је у федералној затворској болници у Спрингфилду у Мисурију.

И вођа напредњачког картела глуми лудило. Додуше, он не хода у дотрајалом баде мантилу него у најскупљој одећи, све са Хублот сатом од 82.000 евра на руци и не сере по улицама и парковима, већ на својим телевизијама. У тим изливима свог карактера и интелекта, Вучић презентује симптоме озбиљних менталних проблема.

Смрт двојице инжењера, који су пали са зграде у „Београду на води“, оправдавао је лажима да „у Америци сваких десет секунди погине по један перач прозора“. Кад је вређао грађане, као доказ колико су глупи, рекао је да не знају да се чери парадајз прави укрштањем обичног парадајза и рибе лист. Укрштањем погрешних лекова, Вучић је често падао у стање суицидне патологије. Љут због оптужби опозиције, пред једне локалне изборе у Бору, претио је да ће до смрти штрајковати глађу, водом и лековима.

Најављивао је и самоубиство од среће. Опет због Бора, односно ако кинеска компанија ЗиЂин купи РТБ Бор, Вучић је тврдио да ће скочити у Саву. Не могу ни да се наброје случајеви непостојећих атентата на њега, за које је оптуживао све и свакога. У лудачком заносу, кад је почео рат у Украјини, Вучић је тврдио да ће „53 државе нестати са светске мапе до краја 2022. године“.

Сад плаши народ причом да ће Хрвати и Албанци напасти Србију, и то ускоро, чим почне трећи светски рат. Истовремено, Вучић са поносом прича како је Србија „као мало галско острво“ на коме Астерикс и Талични Том пружају отпор агресорима. Култни стрип о Астериксу и Обеликсу, као и цртани и играни филмови који су пратили тај мит, почињу речима: „Цела Галија је окупирана од стране Римљана. Цела? Не! Једно мало село и даље одолева…“

То село је лоцирано у француској Бретањи. Стрип о Таличном Тому описује догодовштине са Дивљег запада, из периода две хиљаде година после Астерикса. Заиста, само болестан ум може да то повеже у исти контекст.

Ипак, ни бекство у лудило неће помоћи Вучић. Ни Гиганте није успео да се извуче од одговорности, неће ни напредњачки шеф картела. Ако буде имао среће, суочиће се са оптужницама пред српским судовима. То би било најбоље решење и за Србију, која мора да прође кроз тешку и мучну катарзу, како би се очистила од напредњачког зла и трајно отклонила опасност од могућег успона неког следећег лу…

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, крађа избора, Николас Мадуро