Агенција Фактор плус објавила је ново истраживање и бројка је поново иста. Листа Александра Вучића „Уједињена Србија“ има 48,6 одсто. Студентска листа 37,1. Социјалисти 4,9. Европска Србија 3,6. Узорак 986 људи, терен од 16. до 20. септембра, наслов у Блицу да је Вучић „све ближи апсолутној већини“.
Пре месец дана портал Србин.инфо објавио је текст под насловом који више није изгледао као прогноза, него као упутство. Тада смо објавили су да ће Вучић у изборној ноћи изаћи пред камере и саопштити победу са око 48 одсто. Не 60, јер у то после месеци протеста нико не би поверовао. Не 40, јер би то био пораз. Четрдесет осам је број који треба да изгледа као тесна, али легитимна победа. Довољно висок да га режимски медији продају као вољу народа. Довољно близу прага да се после тога прича о коалицијама и „стабилности“.
Сада тај број више није само анализа. Сада га је Фактор плус унео у табелу и пустио кроз цео режимски екосистем. Владимир Пејић каже да СНС „успешно чува бирачко тело“ и да би, ако тако остане, могли да рачунају на апсолутну већину. Каже и да се кампања тек захуктава. У преводу: простор за још који проценат остаје отворен до самог дана гласања.
Подударање није случајно. Фактор плус годинама ради исти посао. Не мери јавно мњење да би јавност знала истину. Мери га да би власт имала бројку коју ће у изборној ноћи прогласити за стварност. Када анкета каже 48,6, а критичари месецима упозоравају да је 48 унапред одређен циљ, онда агенција више није посматрач. Она постаје део операције.
Србин.инфо је ту операцију описао као крађу која не мора да иде само преко класичног убацивања листића. Главни правац, како тврде, води преко људи који формално имају пребивалиште и право гласа у Србији, а живе на раду у иностранству. Стотине хиљада имена стоје у списку. Куће су празне. Карте постоје. Контрола граница и бирачких места је у рукама власти. Доказивање је отежано управо зато што идентитет треба да утврди иста служба која карте издаје. Питање је зашто свака нова анкета Фактор плуса пада тачно на број који је унапред расписан као циљ.
Зато теза овог текста није компликована. Вучић наставља да намешта резултат око 48 одсто, са циљем да поново прикаже победу коју народ није дао. У томе има подршку Фактор плуса. Агенција која јавности продаје бројку као науку, а власти као алиби, не може да се после изборне ноћи сакрије иза методологије и узорка. Ако се 25. октобра саопшти оно што је анкета већ у септембру „открила“, онда то више није истраживање. То је обмана.
Обмана јавности пред изборе није коментар. То је посао који има цену. Фактор плус је свесно ушао у ту игру: да припреми грађане да 48 одсто приме као нормално, чак и ако на терену буде другачије. Зато мора да одговара. Не морално, у колумни. Кривично, пред органом који више неће бити продужена рука истог система.
До избора је остало мало времена. Блиц ће и даље објављивати „ексклузиве“. Пејић ће и даље говорити о чувању бирачког тела. Вучић ће и даље тврдити да никада није учествовао у крађи. А број ће стајати где је и зацртан. Четрдесет осам и нешто. Довољно да се украде. Довољно да се прода. Премало да се поверује.
(Србин инфо)
