Изјаве Илије Срдановића о Русији, Европској унији и Косову и Метохији, дате у интервјуу за Би-Би-Си 23. септембра 2026. године, за само неколико сати преокренуле су предизборну расправу. Носилац листе „Студентска листа – Студенти побеђују“ рекао је оно што је део јавности месецима очекивао да чује, а други део да никада неће чути: нема увођења санкција Русији, Косово и Метохија су део Србије по Уставу и то нико не сме да доводи у питање, а улазак у Европску унију није дневна обавеза власти него тема будућег референдума.
Те речи су истовремено погодиле две групе које иначе једва деле ишта заједничко. Прорежимски налози и таблоиди недељама су Срдановића представљали као човека који ће, ако победи, признати независност Приштине, увести санкције Москви и Србију гурнути у послушнички евроатлантски колосек. Еврофилски коментатори, пак, од студентског покрета очекивали су јасну и безусловну европску агенду. Када је први човек листе на Би-Би-Сију рекао супротно и једнима и другима, реакција је била бурнија од самог садржаја интервјуа.
Срдановић је спољну политику везао за „најбољи интерес грађана Србије“. О Европској унији није говорио као о светој обавези него као о одлуци која се доноси после унутрашњег сређивања државе, у демократској атмосфери и на референдуму. Поручио је да Србија у великој мери зависи од сарадње с Русијом у снабдевању енергентима и да ће земља морати да одржава односе не само у региону него и са великим силама. О Косову и Метохији није оставио простор за слободно тумачење: став Студентске листе одређује Устав Републике Србије, а ниједна политичка организација нема право да о томе одлучује мимо тог оквира. За Ратка Младића и пресуде Хашког трибунала рекао је да то није тема којом ће се листа бавити у првом плану јер, како је навео, „гледамо у будућност“.
Управо та комбинација изазвала је политички кратки спој. Део провладине машинерије годинама је градио причу да је свака озбиљна алтернатива власти заправо „ЛДП 2“, да ће студенти „предати КиМ“ и да ће првог дана увести санкције Русији. Исти наратив понављан је и у нападима на Срдановића од тренутка када је стављен на чело листе. Када је он на међународној телевизији поновио уставни став о Косову и Метохији и одбио санкције Москви, та конструкција је остала без главног упоришта. Зато је бес ботова био толико гласан: није било лако истовремено тврдити да је противник издајник и да говори исто што власт себи приписује као национални капитал.
С друге стране, део еврофилске јавности реаговао је као да је чуо издају сопствених очекивања. За њих је студентски покрет требало да буде сила која ће Србију брзо вратити на европски колосек, ускладити спољну политику с Бриселом и коначно затворити питања која ЕУ годинама поставља као услов. Референдум о ЕУ, одбијање санкција Русији и формула да је Косово и Метохија саставни део Србије тој публици звучали су као одлагање, па чак и као приближавање ставовима које су приписивали искључиво власти. На друштвеним мрежама одмах су се појавиле опаске да листа нема јасну спољну политику, да се став мења „од емисије до емисије“ и да народ опет слуша општа места уместо конкретног европског курса.
Срдановић је исти смер наговестио и раније. Већ 21. септембра је за КоССев рекао да је „Косово интегрални део Србије у складу са Уставом“, да Србе на Косову „неће оставити на цедилу“ и да питање ЕУ није први приоритет док се не раскрсти с оним што назива мафијашким устројством државе. Поручио је да тек после ослобађања медија и јавне расправе грађани могу на референдуму да одлуче о чланству у Унији. Би-Би-Си интервју није, дакле, био излет у страну, него најјаснија међународна потврда тог курса.
Политичка тежина тих реченица лежи управо у тренутку. Ванредни парламентарни избори заказани су за 25. октобар, а кампања против носиоца Студентске листе већ је увелико укључила дискредитацију, монтиране садржаје и приче о страном утицају. У таквој атмосфери свака јасна реченица о КиМ, Русији и ЕУ престаје да буде само програмски детаљ и постаје тест коме је заиста стало до садржаја, а коме само до етикета. Срдановић је тим изјавама поручио да студентска листа неће водити политику по диктату ни режима који је оптужује за издају, ни дела опозиционе публике која је унапред написала њен спољнополитички програм.
Зато је реакција била толико оштра. Ботовима Александра Вучића поремећена је прича да је сваки противник аутоматски спреман да се одрекне Косова и Метохије и да пресече везе с Русијом. Многим еврофилима поремећена је прича да ће промена власти сама по себи значити брзо и безусловно пристајање уз Брисел. Између та два разочарања остала је реченица која ће, судећи по првим реакцијама, пратити остатак кампање: о кључним државним питањима неће одлучивати ни ботови ни салони, него устав, интерес грађана и, кад за то дође време, народ на референдуму.
(Србин инфо)
