Ако Александар Вучић 27. септембра поднесе оставку на место председника Републике, како је најавио, Србија не улази у правну маглу него у јасно одређен рок. Закон и Устав кажу да мандат председнику престаје даном подношења оставке. Председница Народне скупштине Ана Брнабић тада постаје вршитељка дужности шефа државе, али не без ограничења. Ту функцију може да обавља најдуже три месеца. У том року морају да се одрже ванредни председнички избори. Практично, гласање за новог председника не може да оде даље од децембра.
Парламентарни избори већ су заказани за 25. октобар. Председнички, ако оставка буде поднета, нису ствар расположења него обавезе. Председник Скупштине расписује их тако да се одрже најкасније три месеца од престанка мандата. Од расписивања до гласања не може да прође мање од 30 нити више од 60 дана. Дакле, сценарио у којем Вучић сиђе са функције, уђе у кампању СНС-а као обичан грађанин и кандидат за мандатара, а место председника остане празно до пролећа 2027, законски не стоји. Пролеће 2027. важи само ако мандат истекне редовно, 31. маја. Оставка тај календар скраћује.
Вучић је оставку објаснио потребом да се после два председничка мандата потпуно укључи у изборну трку владајуће странке. СНС га види као носиоца листе и кандидата за председника Владе. У том маневру оставка није одлазак из политике, него прелазак на функцију која, ако странка победи, има више оперативне власти. Али прелазак не поништава уставни сат. Чим напусти Председништво, држава мора да изабере новог председника. Брнабић може само да чува место, не да га држи неограничено.
Управо на тој граници између функције и кампање данас је остало и друго питање. После обраћања на РТС-у поводом пресуде Хашиму Тачију, новинари су питали председника како му иде паковање и да ли ће 27. септембра из Председништва понети само књиге, или ће његовим одласком бити склоњен и Ћациленд, шатори и људи који стоје под прозором. Вучић је одговорио да ће до 27. говорити као председник, а од 28. другачије. Рекао је да носи своје ствари и да је са тимом „дигао Србију као Феникс из пепела“. На директно питање да ли ће Ћациленд испред Председништва бити уклоњен после оставке, одговор је изостао.
Тај ћутање није ситница. Ћациленд годинама стоји као симбол власти која простор испред институција није вратила граду. Ако председник заиста напушта зграду 27. септембра, логично је питање да ли са њим одлази и логор његових присталица. Закон о избору председника то не регулише. Регулише само када народ мора поново да гласа. Политичко питање, међутим, остаје на столу: да ли је оставка почетак рашчишћавања центра Београда или само промена визитке у истом дворишту.
Србија зато улази у јесен са два паралелна календара. Један је изборни: скупштина 25. октобра, председник најкасније у децембру ако оставка буде поднета. Други је улични: шатори испред Председништва и питање које је данас остало без одговора. Закон је јасан. Вучић је датум оставку већ изговорио. Оно што није изговорио јесте да ли ће, кад спакује књиге, спаковати и Ћациленд.
(Србин инфо)
