Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је да ће најкасније почетком 2026. године Скупштини Србије бити поднет предлог закона о забрани употребе мобилних телефона у основним и средњим школама, чак и за време великог одмора. Део саговорника Нова.рс сматра да тренутно није тренутак расправљати о оваквој забрани те да има пречих проблема које треба решавати у просвети где се тренутно професори суочавају са отказима, док са друге стране постоје и мишљења да би оваква забрана могла да буде корисна те да би ученици могли да буду боље сконцентрисани на наставу, ако им телефони нису при руци да им скрећу пажњу.

„Када дете уђе у школу и када почне настава, дете оставља мобилни телефон и узима га тек по завршетку часова. Нема коришћења телефона ни на одморима, осим изузетка деце којој тај телефон служи због њиховог здравственог стања и специфичности њихових болести, наравно то подразумева адекватну лекарску документцију“, изјавио је Пашалић о предлогу који је у припреми.

Он је навео да би у свим осталим случајевима наставници били задужени за комуникацију са родитељима, уколико је то неопходно, јер је то њихова дужност и обавеза.

Ана Димитријевић, гимназијски професор и председница Форума београдских гимназија, сматра да ипак тренутно има пречих ствари о којима треба да се прича.

„Мислим да је сваки предлог тог типа, тренутно у овој ситуацији у којој се налазимо, потпуно замазивање очију јер ми имамо толико већих проблема, и у просвети и у држави да је разговор о мобилиним телефонима сада потпуно бесмислен. На крају крајева, ја радим у школи у којој постоје кадице за мобилне телефоне, где се они остављају током часа. Сви ученици поштују то правило. Када се у уведе на почетку првог разреда, просто су они на то навикли, а то оставља могућност да уколико им је телефон потребан да га имају током часа, у складу са дигитализацијом пошто наше школе немају по 30 рачунара и таблета који им обезбеђују, онда некада је нама потребно да они приступе интернету и то раде преко својих телефона“, навела је она.

Истиче да зна пуно људи који имају децу од првог го четвртог разреда основне школе, те да њихова деца немају мобилне телефоне, већ имају паметне сатиће.

„Мислим да од првог до четвртог разреда то свакако треба да буде правило, да њима телефони нису потребни у том узрасту и да је веће контрола потребна од петог до осмог разред. Што се тиче средње школе, мислим да би забрана изазвала велики бунт код деце, а опет са друге стране мислим да треба увести правила где би се та употреба на неки начин ограничила. Мислим да би то било најбоље решење за средњошколце“, навела је саговорница Нова.рс.

Сматра да у овој ситуацији у којој се ми налазимо са отказима просветним радницима, разрешењима директора, неколико гимназија које не раде регуларно, она сматра да је сада потпуно бисмислено причати о забрани мобилних телефона.

„Имамо недостатак кадра, нема довољно наставника што се тиче одређених предмета и даље имамо превише ученика у појединим одељењима по 35 њих… Ово о чему се сада прича је као и прича и о нациолалним уџбеницама, то су просто неке теме за неко здравије време. Мислим да прво треба да решавамо неке веће проблеме, па да се онда бавимо овим стварима. Мислим да то може да се уреди како би се употреба телефона ограничила, а не мора нужно да се телефон забрани у школи“, закључила је Димитријевић.

Јелена Митић, психолог и професор XIII београдске гимназије, сматра да телефони представљају проблем у раду на часу, али је против забране као такве.

„Говорим из угла психолога који ради у гимназији. Сматрам да мобилни телефони представљају солидан проблем у раду и реализацији наставе нарочито у оцењивању и вредновању знања итд. Међутим, са друге стране сам против забране као забране, јер сматрам да то у адолесцентом периоду може да буде изазов. Некако сам мишљења да би ту требало да се направи компромис. Са једне стране, ми не можемо да се одупремо и да се супротставамо ни вештачкој интелигенцији ни дигитализацији, а са друге стране треба да успоставимо и озбиљну дозу поверења са ученицима, договор, отворену и јасну комуникацију шта је допуштено, а шта није“, навела је она.

Сматра да треба се нађе неко компромисно решење.

„Са једне стране да онемогућимо преваре са којима се суочавамо скоро свакодневно у коришћењу мобилних телефона, а са друге стране да дигитализацију и могућност коришћења у крајњој линији и вештачке интелигенције, усмеримо у правцу доприноса и учениковог образовања и стицања знања, као и нашег рада са њима. Одупирању осавремењавања губимо трку, то је сигурно, јер вештачка интелигенција постаје у многим професијама доминантно поље. Ми децу не можемо од тога да одвајамо, али треба на прави начин да их усмеримо како се то користи“, истакла је саговорница Нова.рс.

Осврнула се и на то што ученици телефоне користе током часова како би боље одрадили контролни или за играње игрица.

„Кад причамо о забрани мобилних телефона, искључиво мислим о преварама којима се деца служе користећи мобилни телефон на часу да би одрадили боље контролни и о скретању пажње када користе друштвене мреже и игрице, јер им је можда досадно на часу. Више треба да се позабавимо тиме зашто они имају потребу да нас преваре када раде контролне или било какве провере знања или зашто је њима досадно на нашем часу па прибегавају телефона, него да само пасивно уведемо забрану као ограничење, могућност да неко поседује мобилни телефон“, додала је Митић.

Истиче да ако се већ размишља о забрани, да треба да се мисли о томе како ће се то спровести.

„Они могу један телефон да оставе на улазу у зграду, а други да понесу са собом. Деца данас имају неретко и по два телефона. Морамо да будемо врло потковани и припремљени за то што планирамо да уведемо. Можда и пре него што дођемо до тог стриктног ‘НЕ’ да се вратимо мало уназад и размислимо где смо пропустили, где смо допустили да нас нешто превлада и да нешто заузме нашу улогу и да размислимо како ми то поверење и ауторитет код деце можемо да вратимо. Треба да се изгради поверење између ученика и наставника које је добрано пољуљано последњих деценија, да некако ученици немају жељу да нас преваре и да њима буде забавније да слушају наш час и лепше да нас слушају, него да играју игрице“, навела је Митић.

Нада Станков, школски психолог, истиче да забрана употребе мобилних телефона није нова ствар.

„Забрана употребе мобилних телефона није нова ствар, то већ од пре две године постоји и већ је свака школа требала да има свој правилних о забрани употребе телефона. Како ће се одразити, па одразиће се на повећање пажње ученика и фокусираност на наставу и на оно што наставник предаје“, рекла је она.

Сматра да употреба телефона може да буде корисна ако се користи у едукативне сврхе.

„Тековине цивилизације колико су добре, толико су и лоше. Ова тековина цивилизације је у школи у том наставном делу често штетна уколико се телефон не користи у едукативне сврхе, у истраживачком раду. Све остало одвлачи пажњу – да ли је неко звао, да ли има нека нова порука, ко се појавио нови на Инстаграму, која је објава сада или стори… Поред толико стимуланса који сада постоје око деце, још и ово је вишак“, додала је саговорница Нова.рс.

Извор: nova.rs

Ознаке: Ђаци, мобилни телефон, Школа