Прочитај ми чланакВладике из Србије и дијаспоре окупиће се данас на редовном годишњем заседању Сабора Српске православне црквер (СПЦ) чија оглашавања пажљиво прати црквена али и политичка јавност.
Заседања почиње молитвено – призивом Духа Светог, у београдском храму Светог Саве, после чега ће се окупљање наставити иза затворених врата, у крипти.
Радни део отвара усвајање дневног реда, а чине га „предмети које је доставио Синод“, извештаји владика о стању у поверним подручјима. Очекује се током заседања и одлучивање о судбини митрополита Јустина, којем је одузето управљање жичком епархијом.
Црквена комисија га је осумњичила за финансијске махинације, учинивши то у време када је, због својих активности, постао политичка личност.
Једини је владика из Србије, од њих укупно шест, који су протестовали због изјава владике крушевачког Давида и његових вербалних напада на побуњене студенте.
Јавност је владику Јустина запазила и када је братство манастира Студеница, који је на територији под његовом надлежношћу, пружило конак за ноћење студентима из Новог Пазара, након што им је отказан смештај у Рашкој, при пешачењу ка Новом Саду.
Владика Јустин је иначе духовни наследник владике рашко-призренског Артемија, који је својевремено такође окривљен од врха Цркве за наводне финансијске малверзације, па потом рашчињен и избачен из Цркве.
Претходно се владика Артемије политички замерио када је одбио да дозволи тадашњем потпредседнику, а каснијем председнику Америке, Џозефу Бајдену да посети манастир Дечане, упркос жељи Сабора.
Између два заседања Сабора, из Цркве су искључени теолог Вукашин Милићевић, раније већ страдао као професор Богословског факулета, и уредник теолошког интернет магазина Теологија.нет Благоје Пантелић, јавности познати по критикама деловања патријарха Порфирија.
У периоду пре доласка патријарха Порфирија на трон, из цркве су се чуле тешке речи појединих владика, који су убрзо потом смртно страдали у епидемији корона вируса. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско херцеговачки Атанасије, обоје са великим угледом у јавности, оптужили су председника државе Александра Вучића за издају Косова.
Претходни, патријарх Иринеј, међутим, одликовао је за Вучића очување Косова, што су неки тумачили као настојање да га на тај начин обавеже на наставак борбе за Косово. Садашњи патијарх Порфирије је отворено подржао Вучића, а у „исповести“ пред руским председником Владимиром Путином, декларисао се против студената, тврдњом да се у Србији догађа покушај „обојене револуције“.
Уочи Сабора, патријарх Порфирије боравио је на Косову, које је у његовој Ускршњој посланици добило истакнуто место.
Француско-немачким споразумом, који је Вучић прихватио, предвиђено је да ће „две стане формлизовати статус Српске православне цркве на Косову и Метохији и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европскиим моделима“.
Шпекулације да је СПЦ пристала на „темељни уговор“, какав се потписује само са државама, Патријаршија је негирала, као клевету да тајне преговоре са Приштином воде патријарх Порфирије и митрополит бачки Иринеј, који важи за најутицајнијег владику у црквеном врху, још од времена патријарха Павла.
