Русија и Украјина виде мале шансе за оживљавање мировних преговора уз посредовање САД, чак и након завршетка рата на Блиском истоку, сазнаје Фајненшел Тајмс (ФТ) из извора упознатих са ставовима обе стране.

Руски председник Владимир Путин је преусмерио свој фокус на освајање више украјинске територије силом. Планира да додатно прошири своје захтеве када Русија у потпуности успостави контролу над кључним регионом Донбаса. Истовремено, званичници у Кијеву верују да су сада мање рањиви на притисак САД да се залажу за брз и неповољан договор. То је зато што се руско напредовање зауставља, а напади дронова све више штете непријатељу дубоко иза линија фронта.

Иако је председник САД Доналд Трамп прошле недеље рекао да су „свакодневно све ближи“ договору након кратког прекида ватре, извори кажу да ниједна страна не види сврху у наставку преговора. Међутим, амерички званичници су доследно негирали да су икада покушали да изврше притисак на Украјину.

Кијев је изгубио поверење у Вашингтон

У Украјини верују да су преговори заглављени још у фебруару након последње рунде преговора. Званичници тамо су фрустрирани што Вашингтон није успео да натера Путина да ублажи своје захтеве.

„Америчка страна није извукла апсолутно никакав напредак од Русије. Све што се могло преговарати већ је урађено“, рекао је један украјински званичник за ФТ.

Русија је прошле недеље саопштила да су даљи преговори бесмислени уколико се Украјина потпуно не повуче из Донбаса, региона на истоку земље који је углавном под контролом Москве.

„Истина је да Русија и даље покушава да извојује победу на бојном пољу док се чврсто држи својих максималистичких захтева. Руски поступци потпуно противрече свакој наводној спремности за преговоре“, рекао је високи немачки дипломата.

Иако губе веру у успех, и Путин и украјински председник Володимир Зеленски покушавају да Трампа држе укљученим у процес. „САД остају ангажоване у дипломатском процесу“, рекао је Зеленски у понедељак, признајући да је „јасно да рат у Ирану сада привлачи највећу пажњу Америке и њеног председника“. Међутим, додао је да верује да амерички народ и даље жели крај рата у Европи.

Путин одбацује европске посреднике

Украјински и руски званичници наставили су да се одвојено састају са Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, Трамповим изасланицима, који би ускоро требало да посете обе земље. Међутим, Путин је одбио понуде европског посредовања, као и молбе Кијева за састанак на неутралном терену, што доводи у сумњу колико му је заправо стало до мира.

Прошлог викенда је предложио бившег немачког канцелара Герхарда Шредера као могућег преговарача, описујући га као „лидера коме верују и који није говорио лоше ствари о нама“. Каја Калас, шефица спољне политике ЕУ, одговорила је да би било „неразумно“ дозволити Путину да сам изабере представника Европе, напомињући да Шредерова блискост Кремљу значи да би он практично „седео са обе стране стола“. Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха је кратко рекао: „Категорички се противимо таквој кандидатури.“

Рањивост Русије на украјинске нападе дронова, што је навело Москву да одржи скраћену верзију своје параде поводом Дана победе прошлог викенда, као и спор напредак на фронту, нису пољуљали Путиново уверење да ће се украјински фронт срушити.

„Коначни пораз непријатеља“

На реткој конференцији за новинаре у суботу, Путин је инсистирао да се његова војска – која је парадирала без оклопних возила први пут после скоро 20 година – фокусира на „коначан пораз непријатеља“. Тај пораз, тврди он, доћи ће ускоро упркос западној подршци Кијеву. Изразио је уверење да се украјински отпор инвазији ближи крају.

The Victory Day parade in Moscow was held without equipment not only because of threats from Kiev, but also because the military must focus on the final defeat of the enemy, Putin stated.

He emphasized that these decisions were made long before the threats from Ukraine.… pic.twitter.com/rhKHHW3QmK

— Victor vicktop55 commentary (@vick55top) May 9, 2026

„Они су пристали да помогну и почели су да распламсавају сукоб са Русијом, који је још увек у току. Мислим да се ствари приближавају крају, али то је и даље озбиљна ствар“, рекао је руски председник.

Највиши руски команданти уверили су Путина да њихове снаге могу да заузму цео Донбас до јесени, сазнаје ФТ од људи блиских лидеру Кремља и из процена украјинске обавештајне службе. Након тога, Путин планира да додатно подигне цену било каквог примирја ескалацијом територијалних захтева.

Вадим Скибицки, заменик шефа украјинске војне обавештајне службе, рекао је прошлог месеца да би успех у Донбасу омогућио Кремљу да захтева још више. Путин би тада могао да инсистира на предаји Херсона и Запорожја – региона за које је Русија тврдила да их је анектирала 2022. године, иако велики делови њих остају под украјинском контролом. На самиту са Трампом на Аљасци прошлог лета, Путин је понудио да замрзне линију фронта у та два региона, али само ако се испуне сви његови остали захтеви.

Путин опседнут Донбасом: „Не жели да стане, циљ је и даље заузимање Кијева“

Владимир Путин је постао опседнут потпуним заузимањем Донбаса, иако је у ранијим фазама рата у приватним круговима показивао спремност да замрзне сукоб тренутним линијама фронта, сазнао је Фајненшел тајмс од извора у директном контакту са руским председником.

„Позивам га да оконча рат на садашњим линијама. Али он стално говори: ‘Не, не могу да направим компромис по овом питању'“, открио је један од извора. Иако Херсонска и Запорошка област немају исти „симболички значај“ за Путина као Крим или Донбас, оне остају кључни фокус руских ратних напора.

Руско напредовање пужевим темпом

Упркос Путиновим амбицијама, пробој на линији фронта и даље делује далеко. Руско напредовање је успорено на пужев темпо, док Украјина наноси све већу штету руским снагама, како на линији фронта, тако и дубоко у позадини.

„Украјинска војска појачава ударе дубоко на непријатељској територији. Мете су руска логистика, складишта муниције и базе у којима су смештени војници“, рекао је за Фајненшел тајмс Дмитро Путјата, припадник украјинских снага беспилотних система. Према његовим речима, ови напади у комбинацији са нападима дроновима на руте снабдевања изазивају озбиљне поремећаје у ротацији руских трупа и несташицу опреме.

Прави циљеви: Од Кијева до Одесе

Заузимање Херсона и Запорожја представљало би још већи изазов за Путина него Донбас. Највећи градови ових региона налазе се на другој страни реке Дњепар, на територији са које су се руске снаге повукле или је никада нису контролисале. Међутим, извори укључени у незваничне преговоре о окончању рата тврде да су Путинове стварне амбиције много веће.

Верује се да Путин и даље жели да успостави доминацију над Украјином барем до реке Дњепар, што би укључивало заузимање Кијева и кључне луке Одесе.

„Говоре му да се Украјинци муче, да им се фронт урушава и да су остали без људи. Запамтите, план је увек био да се заузме Кијев. Тај задатак је постављен и мора се спровести“, рекао је један од саговорника за Фајненшел тајмс.

„Зона безбедности“ без краја

Сам Путин је прошле суботе наговестио да би територијални апетити Русије могли да превазиђу тренутне званичне захтеве. На питање да ли украјински напади дронова значе да Русија мора да прошири „зону безбедности“ дубље на украјинску територију, Путин је био криптичан, али јасан.

„Сами сте одговорили на питање. Морамо да се побринемо да нико никоме не прети, и то је то“, рекао је руски лидер, сугеришући да ће се „зона безбедности“ померити колико год Москва сматра да је потребно да би је држала ван домашаја украјинског оружја.

Извор: Фајненшл тајмс, Индекс,

Ознаке: Америка (САД), Владимир Путин, Источни фронт, преговори Русија-Украјина, Рат у Украјини, Русија, Украјина