Ствар је за сада још само у медијима, али изгледа да се крчка измена закона. Ако прође, ученицима у Србији више неће бити дозвољено да током часова имају телефоне, паметне сатове и таблете.

Шушка се о казнама до 100.000 динара за родитеље и милион динара за школе.

О тој идеји као и о општој зависности од друштвених мрежа, „Време“ у два чланка пише у новом броју који је на киосцима од четвртка (2. април), а овде се можете претплатити.

Повратак игре у ходнике и двориште

Александра Цвјетић, уредница портала „Зелена учионица“ који прати образовање, наглашава да је кључна измена то што школе више неће имати слободу да саме уређују употребу мобилних телефона.

„Дакле, биће иста правила за све основне и средње школе у земљи. Неке новине које се помињу су да ће ученици своје телефоне остављати на самом улазу у школу, где ће стајати особа задужена за преузимање уређаја и вођење евиденције“, каже она.

И додаје да би такав систем био фијаско – јер колико треба једној особи да прикупи и попише рецимо петсто телефона?

Татјана Васовић Новосел, учитељица и бивша директорка Основне школе „Бановић Страхиња“ на Бановом брду, подсећа да њена школа већ има систем. Дежурни ученик скупља телефоне у кутију и носи у посебну просторију.

„Ефекат је био тај да су ђаци коначно почели да се друже, а више од 80 одсто родитеља било је сагласно да се на такав начин забрани употреба“, истиче она за „Време“.

А зависност?

Но, диљем света се све чешће забрањује или разматра употреба друштвених мрежа млађима од 16 или 14 година. Јер, сматрају неки, само забрана у школама није довољна.

О томе говори извештај анкете спроведене у САД – 98 одсто тинејџера похађа школе са неким обликом забране, али и даље уз телефон проводе у просеку око 1,5 сат дневно. Истраживачи Универзитета у Бирмингему кажу да рестрикције у школи смањују коришћење телефона за око 40 минута дневно, али ефекат на ширу дигиталну зависност је мали.

Утврђено је да лајкови активирају допаминске ударе задовољства и подстичу зависничко понашање, као од коцке. Ноћно коришћење телефона и губитак сна смањују концентрацију, повећавају ризик од депресије и анксиозности.

Онлајн узнемиравање и потреба да се стално буде присутан на мрежи појачавају осећај усамљености. Идеализоване слике туђих живота, тела и стилова повећавају незадовољство и депресивне симптоме.

Шта Ви мислите о овој теми? Пишите нам на адресу редакција@време.цом, вољни смо да објавимо ваше мишљење.