Podešavanja / Settings

Probijen je neprijateljski front, razbijen je i pokoleban moral kod neprijatelja, tako da se nije moglo ni bojati ma kakve protivnapadne akcije sa ovim trupama, beleži početkom septembra 1918. godine Mileta Prodanović, artiljerijski narednik u Šumadijskoj diviziji, i nastavlja: – Ponedeonik, 3. septembar. Šumadijska divizija je i ovog puta pokazala primer svoje hrabrosti, pa je komandant II armije izdao svoju naredbu za danas, koju smo dobili, a koja glasi: „…

Subota, 26. maj. Beše se vreme izlepšalo, toplo sunce grejaše. Na frontu mirno, nigde puške ni topa da se čuje… Bejah izašao i seo na jedan kamen strme litice Peštara… Ispod sebe, u podnožju, posmatrah selo Bahovo; nasred sela velika škola, čiji krov beše isprobijan neprijateljskim haubičnim zrnima; po selu ne primećuje se niko, sve je već otišlo na posao. Iz sela izlaziše stoka na pašu…

Četvrtak, 4. maj. Prošle noći predala su se tri bugarska vojnika sa fronta kod Šuplje stene i pričaju da su ih naše tobdžije, odnosno Kovilska grupa 1. i vod 3. baterije sa Kovila strašno potukli. Kažu, „neke nove haubice“. Iz njine čete su imali ovih dana oko 40 gubitaka i kažu: „Sada nas možete ubiti ili činite sada sa nama šta znate, samo kad smo se mi spasili onoga čuda od artiljerije“.

Ponedeonik, 24. april… Ađutant mi reče: „Mileta, ovo je naređenje za napad sutra, u 7.00 pre podne: Šumadijska divizija, ojačana sa Vardarskom divizijom, sutra u 7.00 izjutra preduzima napad na neprijatelja na frontu Veternik – Dobro polje – Soko.“

Ponedeonik, 3. oktobar. Dejstvuje se silno. Sve bela klupčad izbijaju po grebenu samih rovova, a razorna zrna silno padahu po samim rovovima. Crni dimovi izbijahu kao stubovi. Pešačke borbe nema. Oko 2.00 po podne dobismo naređenje da ceo položaj tri-četiri časa po podne što jače tučemo artiljerijskom vatrom i u 4.00 po podne da vatru obustavimo, jer će tada pešadija krenuti.

Subota 6. avgust 1916. Po samoj mirnoći na bojištu izgleda da se sve priprema na veliku borbu… Vojnici bejahu svi u stroju zajedno sa vodnicima; komandir beše na sredini ispred stroja, visok kao bor, ponosit i gord, veličanstvenog izgleda, nikada kao sada

Sednem pod maslinu na samoj morskoj obali i zamišljen dugo sedim sam. Misli moje praćene su prošlim ranijim sretnim životom u svome zavičaju, sećam se onoga lepoga života, moje dečice, roditelja, žene, brata i sestara, razmišljao sam na naše rodne ravnice, na lepa polja obrasla mirisnim cvećem, na lepe doline kojima povetarac duvaše, preneo sam u mislima, da sam tamo.

Sreda, 30. decembar 1915. Oko 11 časova pre podne bili smo na bregu iznad Bazar Šijaka, odakle se ugleda Drač sa svojim pristaništem i gradom. Breg okružen sa tri strane morem, blještaše se od kuća lepoga i željno očekivanog Drača…

Sve se uzmutilo. Čak se prenose vesti da će se danas, sutra rešavati o kapitulaciji, a i pripremalo se na put preko Crne Gore za Skadar. Silna zapitkivanja upućivana su mi od vojnika i traženi saveti šta ja mislim šta da rade, da li da se vrate kućama i predadu neprijatelju ili da produže dalje sa baterijom ako ne bude sloma i kapitulacije

U avgustu 1915. Srbiji je zapretila nova opasnost, rat sa Bugarima.

Artiljerijskom naredniku Mileti M. Prodanoviću konačno su, početkom 1915. stigle i lepe vesti: „Nedelja, 25. januar. Dobio sam kartu od kuće koja me je obradovala. Snajka je rodila ćerku, koju su krstili i dali joj ime Olga. Milo mi je bilo, kada je dao Bog da od pokojnog Zdravka imam koga, koji će mi njega predstavljati i u Olgici gledaću moga dobroga brata, Zdravka.

Aranđelovac je polovinom novembra 1914. godine, u doba bitaka na Kolubari, bio prepun vojske i naroda, a tu se, kako svedoči Mileta M. Prodanović u svom dnevniku, obreo i sam vrh vojske i države.

Kolubarska ili Suvoborska bitka najznačajniji je okršaj između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu. Vođena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu dugom više od 200 kilometara. Okončana je ofanzivom Prve armije pod komandom generala Živojina Mišića protiv neuporedivo brojnijeg i opremljenijeg neprijatelja, u trenutku kada je ceo svet očekivao vesti o kapitulaciji Srbije.

Dali su mi vojnika da mi tačno pokažu mesto gde je moj brat poginuo. Sa mnom pođe i vojnik Milenko Bralović, jer je on bio tu kad je pokojni Zdravko poginuo. Njemu su dali konja pokojnog Zdravka, pošto je njegov konj bio poginuo

Jedna od prvih bitaka u Velikom ratu vodila se na Ceru, u avgustu 1914. godine. U njoj su srpske snage pod zapovedništvom Stepe Stepanovića odnele pobedu nad austrougarskim jedinicama feldmaršala Oskara Poćoreka. Bitkom na Ceru sprečena je namera Austrougarske da na samom početku vojnički slomi i okupira Srbiju kako bi potom mogla da se okrene protiv Rusije.

Pucnjima u Sarajevu na Vidovdan 28. juna 1914. godine ubijen je austrijski prestolonaslednik Ferdinand, a Austrougarska carevina dobila povod za davno sanjani „prodor na Istok“. Za atentat je optužena Srbija kojoj je 23. jula postavljen čuveni ultimatum. Srpska vlada sastala se u Nišu radi rešavanja ovog teškog pitanja, budući da je zemlja tek izašla iz balkanskih ratova, iscrpljena i sa velikim gubicima.