Pročitaj mi članak
Понедеоник, 24. април… Ађутант ми рече: „Милета, ово је наређење за напад сутра, у 7.00 пре подне: Шумадијска дивизија, ојачана са Вардарском дивизијом, сутра у 7.00 изјутра предузима напад на непријатеља на фронту Ветерник – Добро поље – Соко.“
Нашу десну колону сачињава XI пешадијски пук, три пољске, две брдске, две хаубичке и једна рововска батерија. Источно од нашег пука јесте Тимочка дивизија, а западно од трупа Шумадијске дивизије јесте Дринска дивизија. Даде ми наређење да га понесем команданту. Ја сам хитао весео и радостан што је већ дошао и тај дан, који одавно очекујемо. Пео сам се уз брдо лако, као кад сам био дечак… Пењући се уз поточић, који жубораше са камена на камен, чини ми се и он зна и весели се.
Српски официри управљају ватром топова: Као да човек спушта руком зрна у бугарски ров
СЛАВА ЈУНАЦИМА
Прошав поред гробова више палих јунака из X пешадијског пука за време првих борби доласком на овај фронт, стао сам, скинуо капу, сузних очију казао сам: „Слава вам пали јунаци, који сте свој живот положили славно у борби за славу и част наше мале Србије. Мили и незнани, пали моји другови, почивајте мирно на окомцима ових кршних планина. Ви сте ударали камен темељац нашој будућој отаџбини. Историја ће ваша имена златним словима забележити.
Победничка тактика: Српске трупе на Ветернику пуштају непријатеља да се приближи
Ви ћете вечито живети. А сада је, драга пала браћо моја, дошао час, када ћемо и у име бога навалити на непријатеља, удружени са нашим моћним савезницима, сломити непријатеља и поново ће синути сунце слободе у нашој дичној и милој, а сада ће бити и увеличаној Србији, и уједињено наше племе умеће поштовати ваша славна дела. Ваши херојски подвизи проносиће се са поносом преко Драве, Дунава, Саве, Вардара, Босне и Неретве…“ Око 9.00 пре подне десно од нас, ка Вардару, падаху шрапнели и разорна зрна и отуд се чујаше борба. На овим положајима су енглеске трупе… На левом крилу, чујемо да су Талијани имали успеха.
Добровољци из Америке
Уторак, 25. април. Код хаубичне батерије система „Баке“ код Гроздова камена данас у 8.00 пре подне десио се немио случај. Приликом њеног дејства експлодирало је зрно у цеви и оруђе сво у парампарчад прсло и том приликом погинула су код хаубице четири, а тешко рањена два војника. Ова батерија је формирана од људи добровољаца Срба из Далмације и Лике, а који су дошли из Америке. Жао ми их је било.
Уторак, 25. април. Око 6.30 прогреје сунце. На истоку преко Кожуха на небу видела се застава тробојка, која је мало стајала и нестала. Врло чудна појава; мора човек и у нешто веровати у овој појави, када се баш данас, на дан нашег покрета, јављају ови чудни небески знаци…
Субота, 29. април. Батерије све на нашем десном одсеку тако прецизно дејствоваху као да човек спушта руком зрна у ров… На десном пак крилу на огранцима Пајика, на Хуму код Вардара, где се већ неколико дана воде ужасне борбе, тутњи од дејства оруђа тежег калибра. Цело брдо је тако страшно у црном диму који куљаше као вулкан. Нисам имао прилике да овако шта видим, а читао сам за силно бомбардовање тешке артиљерије пред Верденом и на Соми, на француском фронту, али мислим да је и оно од свога изостало. Могу потпуно рећи да овде на овом брегу, чији фонт је отприлике четири километра, не може остати живе душе, па каква год да су утврђења. Пред само вече ватра са овога брега помери се северу. Значи да су на овом брегу били Бугари и ја мислим да нигде неће бити тако тучени као овде.
Недеља, 30. април. У 7.00 изјутра све батерије отпочеше дејство на својим реонима одмереном и прецизном ватром; командант XI пука тражи на телефон команданта и допуњује своју заповест… Тући све ровове, тако да не би непријатељу пало у очи на коме ће се делу извршити покрет. Командиру хаубичке батерије 120 мм наредио је да гађа артиљерију на Голом билу, да је најјачом ватром обаспе и држи у шаху, тако да кад се наша пешадија крене, не трпи бочну ватру ове артиљерије…
Пошто је командант пуковник Вукашин Петровић већ у детаљу издату заповест допунио, тражио је начелника армијске артиљерије пуковника Драгомира Ж. Стојановића и од истога захтевао, с обзиром на задатак ове колоне, да се од армијске артиљерије, која је на левом одсеку, окрене која цев на непријатељску хаубицу на Ветернику, јер енглеска батерија дугачких топова, која има задатак да ову батерију непријатељску гађа, не може успешно то да изврши, зато што су цеви њене дугачке и његове су путање зрна праве за тучење хаубице која се подбила у дубљи закон. У исто време је тражио да се у 14.30 упути авион који ће летети изнад артиљерије на Голом билу у циљу реглаже групног гађања и држања артиљерије да се дејствује, док наша пешадија не уђе у ровове. Тражио је да у 15 часова и француска батерија поручника г. Венжера гађа, што му је стављена на расположење…
Добровољци из САД на Солунском фронту
Дејствује се лаганом, али прецизном ватром, тако да су се сви ровови просто рушили… У 15 часова ватра је на делу фронта наспрам Шупље стене од потока Сушице до рововског топа код Голе рудине, померена, и гађао је по издатој заповести да се остави слободан простор за пролаз пешадије, која се сада по извештају команданта пука креће. Изаслала је патроле. Виде се војници како се један по један привлаче од жбуна до жбуна; тек за жбуном стану, опале са машинском пушком неколико метака так, так, так, па продуже. Наша артиљерија сва дејствује најјачом ватром. Али, пешачке ватре нигде се не чује, сем патрола, које с времена на време по неколико метака опале, као да се неком јављају или пуцају из страха. Већ извише код Шупље стене поче и непријатељски митраљез са Голог била дејствовати. Видесмо како се наша патрола повуче и у своје ровове врати се… Командант одмах нареди да Тимочка хаубица гађа тачку 5 на Голом билу, одакле овај митраљез дејствује, а командант Ковилске групе да гађа непријатељски митраљез код Црвене земље. У 14.45 командант XИ пешадијског пука јавља нам да су се све патроле повукле…
Командант наш страшно се сикираше за неактиван рад пешадије, јер од ватре једног далеког митраљеза враћа се патрола, а чета и не полази. „Како бисмо кренули или се и одржали, када би непријатељска артиљерија овако тукла?“ Жалио је наше људе који су око топова брзим послуживањем топа и радом и дању и ноћу без одмора просто попадали. Нареди телефоном батеријама да 20 минута обуставе дејство да се људи одморе… У 18.15 поново грмнуше са свих страна топова бржом паљбом. Ветерник се упали. Све се по диму експлозије види правац ровова: као појас од дима пружио се преко Ветерника, од Сушице преко Голе рудине, Крвавог зуба, и испод два градића замиче великој јарузи ка западном Ветернику. Ово силно тучење непријатељских ровова трајало је 15 минута и опет се ватра на делу фронта наспрам десног крила XИ пешадијског пука пренесе даље, да се чета крене. Опет известише нас да је пошла патрола, а не чета.
На Голо било дејствују поред хаубице Тимочке и Француска батерија. Све црни димови избијаху иза гудура и стена Голог била. Непријатељска артиљерија као и митраљез са тачке 5 Голог била не смеју да се јаве, стављени су под јаку ватру. Патроле избише Шупљој стени, чете нема да се креће. Опет нас извештава командант XИ пука да сада добијају митраљеску ватру од ровова код Црвене земље; одмах је издато наређење мајору г. Савићу, да их стави под јачу ватру. Митраљез се отуда није чуо. Изгледа да је пешадији само то изговор. Види се да неће да раде, кад под овим сада створеним приликама није пук грунуо, а непријатељска артиљерија не сме да се јави, ровова просто и нема, све порушено. Човек губи вољу на рад и губи наду на какав успех. Патрола се вратила, а ми смо врло лаганим дејством батерија дејствовали до у мрак…
ДУШЕВНИ НЕУСПЕХ
Данашњи рад наше артиљерије је за сваку хвалу за овако идеално изведену припрему, али узалуд се тобџије напрежу да своје знање и способност уложе не жалећи себе, кад пешадија лежи и не мисли да што предузме… Душевни притисак за неуспех мори ме: губи се нада да ћемо ми моћи шта урадити и да ћемо моћи скоро видети своје миле и драге на које свакога минута и дању и ноћу мислимо, како смо ми рачунали да ћемо првим покретом продрети.
(Вести)
