Подешавања / Settings

У данашње време, концепт среће је прилично промењен, и очигледно да не извире из древног Аристотеловог императива „чини добро“, већ се срећа, изгледа, највише проналази у посматрању других који чине зло

Између свих оних грандиозних тема које заузимају све просторе духа, између грмљавине у политичким говорима, претећих вести и пажљивог паковања локалне и глобалне филантропије, ово троје деце и њихове краве које су стигле пред Нову годину, изборило се за мајушни тренутак у коме смо могли да видимо да Србија, кад се погледа у огледало, понекад има образ једноставан и чист, попут млека.

Ово је била година у којој би Србија могла да стане у стихове – Ружица си била, сада више ниси, или још тужније, опис Србије могао би се свести и у ових неколико речи: „Питају ме за тебе, а ја ћутим“

Убацивање теледириговане летелице о коју је била окачена крпа која би требало да представља замишљену мапу Велике Албаније и лавина реакција, говоре не само о бурету барута на коме и даље седимо, него и о свету у коме живимо

Што се идеолошког наратива тиче, мало јесте чудна ситуација – и они који бране „Утисак“, и они који се праве да са целим случајем немају никакве везе, свим срцем заговарају исту европску и либерално капиталистичку будућност

Изгледа да су Срби испунили онај давнашњи позив пророчице Клеопатре и „срели се са својом судбином“. Занимљиво је како та судбина изгледа, у неколико речи, само у последњих десетак дана.

Позната медијска мантра „If it bleeds, it leads“ (ако има крви, бићеш први), у концепту познатом као економија пажње, добија, између осталог, и свој скоро комични призвук – најновије холивудско смеће за летњу потрошњу зове се Шаркнадо, то јест торнадо који плотунира ајкуле кроз прозоре облакодера

Једно наизглед забавно планетарно лудило захватило је и наше просторе. Поливање кофом пуном леда, и изазивање других да то ураде, у име добротворне акције којом се сакупља новац за истраживање лека за Амyотропхиц латерал сцлеросис (АЛС), неуролошко обољење у Америци познато и као Лу Геригова болест, постало је у исто време и планетарна медијска забава

С обзиром на то да је Бела кућа закључила и саопштила да је руски председник Владимир Путин „крив“ за обарање малезијског авиона изнад ратне зоне у Украјини и поновила да са ЕУ и Г7 ради на увођењу нових санкција Москви, лакше се дише.

Масовне демонстрације Албанаца у Македонији, али и у неколико европских градова, укључујући и Брисел, због пресуда Албанцима који су пре неколико година убили петорицу македонских младића, изгледа да никоме не представљају већи проблем, осим Македонцима.

Иза сваког спектакуларног новинског текста, иза сваке велике медијске експлозије која открива велике тајне, стоји полиција. Неправедно је онда то што за истраживачко новинарство није никада награђен неки полицијски генерал

ДА, увек ће бити непристојних, циничних, злурадих и огавних људи који ће и овакву катаклизму која се сручила на Србију, користити за политичку битку, оних који ће између врисака, панике, вапаја за помоћ, између апокалиптичних слика бујица које потапају градове, носе куће и људе, пронаћи разлог да критикују политичке ривале; увек ће бити оних који ће само псовати, само грдити, и само ширити буку, бес и мржњу, и то су политички црноберзијанци, ловци у мутном, који овом јаду додају своје неизбежно зрно горчине. Ипак, у овој несрећи постоји једна велика срећа: људи…

Ово није текст о Кристијану Голубовићу. Ово је прича о српској јавној сцени

Бол је реч којом најчешће барата апсолутни победник ових избора, објављући грађанима да нас чекају тешки дани

Најављивање нових избора, само неколико месеци после реконструкције Владе, која је иначе састављена на последњим изборима који су били пре годину и по, збунио је обичан народ.

Што би рекао онај момак са „Јутјуба“ – „Све ово што нам се догађа није истина“. И заиста, све ово што се догађа у Србији – земљи да преврне, добија обрисе политичке сапунске опере.

Док се у Србији спроводи ХАПСолутистичка реформа, а народ се забавља претпоставкама и пребирањем по понуђеним опцијама за следећа хапшења, дубоки пад стандарда и озбиљно тежак живот на тренутке је замагљен врелим темама, и изгледа као мање важан.

Добра вест је да Србија има шансе да уђе у ЕУ, највероватније 2020. Лоша вест је да је Европа уморна од примања нових чланица

Ово је земља у којој хулигани раде шта хоће – ако навијачи могу да симболички срозају целу Србију када на терену скину фудбалере (а да држава на то не реагује), брига министра полиције да би у случају Параде поноса могло да буде и људских жртава сасвим је оправдана

Хрватска, као нова чланица ЕУ, ових дана има проблема да самој себи, Европи и свету, покаже шта је њен национални симбол, шта је „парадигма патње и хрватства“: иако је хрватски премијер Зоран Милановић и речима и делом стао у одбрану табли са ћириличном текстом, Штаб за одбрану Виковара не одустаје.