Подешавања / Settings

Џабе је турска реч. И џабе су се многи радовали. Војни пуч у Турској, који је однео преко сто живота, и у коме је рањено преко хиљаду људи, изгледа да није успео. Ердоган је повратио контролу, иако су се током целе ноћи објављивале невероватне вести – да је Ердоган побегао из земље, да је тражио […]

Излазак Велике Британије из ЕУ изазвао је различите реакције – од идеје да је БРЕГЗИТ један масовни отпор Новом светском поретку и мрачној елити која влада светом, до апокалипитчних визија смака света каквог познајемо, од завереничких теорија о новој суперконтролисаној заједници народа, преко идеје да је „брегзит“ само спин који помаже лондонским банкарима да свет […]

Индукована шизофренија је згодно средство за баратање широким народним масама, питајте ове који се баве НЛП (неуролингвистиц программинг). Док се у Европском парламенту отвара изложба о кардиналу Алојзију Степинцу, после које ће уследити и научни скуп који за циљ има његову беатификацију, реакције српске јавности биле су зачуђујуће тихе. Шта је за нас Степинац као […]

ПРОСЛАВА десетогодишњице независности Црне Горе прошла је у знаку Хашима Тачија, који се испоставио као најзначајнија личност славља, али на неки начин и као метафора онога што се догађа на овом парченцету света, познатом и под еуфемистичким насловом „Буре барута“.

У друштву спектакла у коме је све подређено рејтингу, количини простора заузетог на насловним странама и могућој добити с тим у вези, нажалост, значај свачијег живота подлеже тој језивој и неумољивој утакмици која мери специфичну тежину човека.

Парадокси историје мале земље која се налази симболички и стварно на „раскршћу свих путева“, на незгодном месту где се сударају и срећу Исток и Запад, како смо некада учили у школи, можда се најбоље виде ових дана, када се ова напаћена, ојађена, уништена земља сећа своје прошлости.

Нејасно је да ли нови закон предвиђа и конкретни тарифарник увреда: вређање ниже рангираног политичара не може бити исто као вређање неког ко је баш на великој функцији.

У свом ауторском новогодишњем тексту за Новости, председник Владе Александар Вучић написао је, између осталог „да и следеће, и сваке наредне године ни случајно не пожелимо да нам било шта падне с неба, да нас било шта заустави, већ да у свакој од тих година нешто створимо, изградимо, освојимо и зарадимо“. Додао је још да је у Небеској Србији требало да умремо, а да је он обећао живот и „тешке мере, тешку штедњу и тежак рад“.

Насиље постаје наш модел живота, а судећи по ономе што нам се сервира на насловним странама новина и на телевизијама, насиље, у сваком облику, намерно је креирано: ниједна институција не реагује на насиље у ријалити програмима, на отворене позиве на линч на насловним странама таблоида, па отуда није чудо што насиље расте.

Издаја је много релативна ствар, данас неупоредиво релативнија него икада. Тим пре што на челу светске силе која малим народима диљем планете доноси само ратове, беду, глад и агонију, седи човек који је и пре него што је ступио на престо добио Нобелову награду за мир.

У опасном „царинском рату“ са Хрватском, и поред невероватних увреда на рачун Србије које је изнео хрватски премијер, а које су српски таблоиди пропратили острвљеним насловним странама, у тренутку у коме скоро да није било грађанина Србије који се није најежио при помисли да је нови рат са Хрватском могућ, премијер Вучић је показао ретко виђену меру прибраности, мерећи сваку реч и одбијајући да хрватском премијеру и појединим хрватским министрима одговори истом мером.

Џаба „Горски вијенац“. Џаба гусле. Опирање је спорт за будале, мудрост је бити поданик. У турском царству, у аустроугарском, у Трећем рајху, у комунизму, у посткомунизму, у транзицији, у глобализму.

A: Aвиони, камиони. Aзиланти, авлија, афере, Aлибаба и четрседесет хајдука. Б: Београд на води, Брисел на небу Боља будућност Без анестезије В: Велики Велики и мали Г: Глад Галерија ликова и лепеза карактера.

Шокирани поражавајућим и потресним сликама колона избеглица из Aфрике, Сирије, Ирака и других делова света у којима су снаге НAТО и Aмерике уводиле демократију, тако што су им разарале државе, економију, културу, и остављале их на милост и немилост грађанским ратовима, беди и без будућности, грађани Србије су се нашли у некој врсти амбиваленције.

„Парови“ и Соња Бисерко су неки од очигледних доказа, али поново отварање значаја Меморандума СAНУ, расправе о лажљивој српској историји, хелсиншко закуцавање српских митова, али и наша колективна растућа беда и губитак наде.

акле, морали смо сутрадан да је похвалимо. Морали смо да јој се захвалимо за све пацке које нам је упутила, морали смо да јој кажемо хвала за то што је без устручавања показала колико је незадовољна нама.

Ништа не вреди као популарност, а људски живот се мери бојем прегледа на интернету. У међувремену, подсетиће вас на ваш омиљени маргарин, или беби кексе, или попусте у вашем најближем маркету.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава Мајкл Кирби јуче је изјавио да су Срби шизофрени народ. То јест, кад се све сабере и одузме, испоставља се да су Срби народ са посебним потребама. Ту тезу неформално је потврдио и председник Владе Србије Александар Вучић на ванредној конференцији за новинаре, сазваној поводом извештаја о несрећи војног хеликоптера, када је погинуло седморо људи.

Иако се британска јавност пита да ли се ради о „мировном изасланику или циничном профитеру“ чије се богатство процењује на преко шездесет милиона фунти, постоји, очигледно, нешто у Блеру што га чини глобално незамењивим

Дванаеста божја заповест гласи: никада не веруј званичној верзији. Ова досетка се и те како може узети у обзир када се ради о политици, поготово о међународној, а у то смо се као држава уверили небројено пута у протеклих 25 година