Подешавања / Settings

Народу се не може угодити, поготово не народу у Србији. Наша трагична прошлост и такође ништа мање трагична садашњост произвели су један општи цинизам, агресију и критицизам – као да је то једина спасоносна формула, једина сигурна оставштина за будућност

На радију,две водитељке веселих гласова, уз лаку музику која освежава на 30 степени, лаким поскочицама и смејуљећи се, спрдале су се на тему новог министра финансија. Једна од њих је, очигледно несвесна шта изговара, у знак омаловажавања додала и да је Лазар Крстић ишао са њом у гимназију.

Борис Тадић, бивши председник Србије, изјавио је пре неколико дана да му најављена реконструкција владе изгледа као сапунска опера, да је посматра и да се смеје. Додао је и да разуме како је Вучићу, јер је и сам био у његовој кожи.

Задатак је успешно извршен: писмени састав на задату тему која је гласила „Колико волим Европу“ наши политичари су писали како су знали и умели, неки сасвим искрено, неки онако како се у њиховом детињству писало о Титу, Петој офанзиви, раднику у фабрици котрљајућих лежајева или о народним херојима.

Ово је заиста невероватно: Србија је земља која има два календара, а и даље је без Датума, у односу на који су сви њени датуми некако безначајни и мали. Испоставља се, по данашњој вредносној скали, да земља која нема ДАТУМ некако нема ни прошлост ни будућност, ни време, а и простора је све мање.

Ми смо заслужили све што нам се догађа. Само јутрошње новине довољне су за закључак да је нама потребан старатељ, васпитач и Велики Штрумф.

Годишњица убиства премијера Ђинђића је прошла, а такмичење у српском политичком ријалитију „Ја имам таленат да будем нови Ђинђић“ се наставља.

Према роману Мирјане Бобић-Мојсиловић „Господин погрешни”, вероватно ће бити снимљен филм у Аустралији пошто је једна тамошња продуцентска кућа недавно откупила права за екранизацију ове књиге.Компанија „Chop shop post” из Бризбејна купила је од домаће ауторке права на две године, што значи да у том периоду треба да сакупе новац и сниме филм. Роман о […]