Прочитај ми чланак
Добра вест је да Србија има шансе да уђе у ЕУ, највероватније 2020. Лоша вест је да је Европа уморна од примања нових чланица. Добра вест је да је немачки амбасадор недавно изјавио да „ми не тражимо да Србија данас призна Косово“, лоша вест је да је додао да сада не може да каже да ли ће то једног дана бити затражено од Србије. Необична вест је да је црногорски министар Игор Лукшић ових дана покренуо иницијативу да се нарпави нови савез балканских држава, Г6, нека врста нове Југославије, а сумња се да иза тог пројекта стоји Брисел. Успут, што су Југославију рушили, да би је сад поново градили?
Добра вест је да Србија има доста страних саветника у влади, а један од њих, Франко Фратини, осим што му се омакло оно о умору Европе, изјавио је ових дана да „Европа још увек има интерес да интегрише западни Балкан“ те да је његов задатак да Србију снажније приближи европским критеријумима, да реформе буду усвојене и примењене, да Србија тесно сарађује са државама Уније, као и да Србија да свој допринос стабилизацији западног Балкана.
Лоша вест је што су европски критеријуми неумољиви, па тако Србија свој допринос стабилизацији западног Балкана мора да покаже и пристајањем на уцену да хрватске цигарете имају повлашћени положај у Србији. Добра вест је да све више људи оставља цигарете.
Добра вест је да су избори на Косову, у медијима, постали већ данас много мање запаљива тема него што је то био случај претходне недеље, лоша вест је да ни друге важне теме, попут попуштања Србије пред Монсантом и ГМО, нису више тако важне, и да су вештом руком медијских спинера замењене неподношљивом лакоћом постојања.
Добра вест је да је министар Саша Радуловић најавио укидање Агенције за привлачење страних инвестиција, и да више страни инвеститори неће имати повлашћен положај у Србији, што је одушевило читаоце новина и раднике који месецима не примају плате, лоша вест је што су страни инвеститори у последње време „на службеном путу“.
Добра вест је што ће Србија морати да прихвати многе европске стандарде, лоша вест је што их ни сама Европа не примењује, бар кад је Србија у питању, о чему сведочи ћутање Брисела пред укидањем ћирилице у Вуковару. Лоша вест је што је разбијена двојезична табле и прозор на конзулату Србије у Ријеци, добра вест је што је тај инцидент српски конзул прокоментарисала помирљивим речима: „Ово стварно није било потребно“. Јер да је реакција била оштрија, можда би „Творница духана Ровињ“ послала мање цигарета у Србију?
Добра вест је што је Франко Фратини изјавио и да је лакше реформисати Србију него Италију, лоша вест је да се рефомисање Србије, у циљу њеног „еуропљавања“, наставља до даљег.
Отуда је згодно напоменути да је из ЕУ стигао декрет да Србија мора да прихвати једанаест обавезних вакцина, а необично је да идеју о принудном пелцовању новим вакцинама нико овде још увек не коментарише. Изгледа да је на делу она изрека – шта се мора, није тешко.
Пут са кога више нема скретања. Време ће показати да ли је то била добра или лоша вест.
(Вечерње новости)
