Најављивање нових избора, само неколико месеци после реконструкције Владе, која је иначе састављена на последњим изборима који су били пре годину и по, збунио је обичан народ.

Усред свих наших брига око плаћања најобичнијих месечних рачуна, састављања краја са крајем, страха од губитка посла и нових пореза, обичном човеку нови – избори изгледају као невероватно неразумно трошење буџетских пара, и то у години драстичне штедње, коју је најавио министар Лазар Крстић. Народ који на плату већу од шездесет хиљадарки плаћа порез, сада ће плаћати и нови изборе, све оне плакате, билборде и поруке да нас чека бољи живот, и Европа за шест година, и томе слично. Али, ко нас шта пита?

Са друге стране, немогуће је не приметити како се у владајућој коалицији догађа нешто чудно. Откако је Нобел, као инспирација, ушао у Србију, односи су почели да се мењају. Нобелова награда за мир, за коју је предложен Дачић, заједно са Тачијем и Кетрин Ештон, изгледа да је била пуцањ који је зачинио наш вашар. Дачић јесте кандидован, али је заслуге за тако велику почаст хтео да подели са председником Србије – објаснио нам је да је све на Косову радио по саветима председника Србије. Обичном грађанину јасно је да је Нобелова награда за мир надница за Косово, па се отуда међусобно спомињање нобеловских „заслуга“ премијера и председника испоставило као врућ кромпир српске „оставштине за будућност“.

И, док премијер Дачић ових дана изјављује да Влада треба да ради а не да се бави калкулацијама око нових избора, министарка енергетике управо је изјавила да „није логично да Дачић више буде премијер“, јер представља странку која је четри пута слабија од СНС-а. Додајмо томе и мали детаљ – агенције за испитивање јавног мњења јављају да је СНС далеко најпопуларнија странка, а челници СНС јављају да би у овом тренутку могли да имају бар 180 посланика у Скупштини. Отуда није тешко закључити да је скоро сигурно да ће бити нових избора и то убрзо, а по писању српске штампе Дачићу се, који ових дана нештедимице изражава лојалност СНС-у, тврдећи да ће само са њима у коалицију, ипак не пише добро.

Неко би у шали рекао да је Нобел крив за све и да је Нобелова награда за мир унела немир у владајућу коалицију.

У актуелној еуфорији око нових избора, међутим, не треба сметнути с ума и један мали детаљ – статистика је варљива категорија, а агенције за праћење расположења народних маса врло често овде свирају музику пријатну за уши власти. Статистичка машинерија је ономад месецима Борису Тадићу свирала пријатну рапсодију, а фанфаре победничког марша заглушивале су јавни простор све до „првог пресека“ изборних резултата.
Испоставља се, међутим, да исто око намигује и онима којима даје знак за расписивање избора, али и изабраном резервном хероју. Народ тек има да се забави, а можда ће се и изненадити.

Јер, кандидатура за Нобелову награду Дачићу је стигла из Вашингтона, а, са друге стране, Влада Србије добија прегршти комплимената из Европе, и поруке да се сви радују што ће Србија, једног дана, бити чланица ЕУ. Можда ће, док Србија не уђе у ЕУ, овде бити још нобеловаца?

До тада ћемо се забављати бомбастичним насловима, предизборним кампањама и изборном математиком.

(Новости)

Ознаке: ванредни избори, Мирјана Бобић Мојсиловић, Нобелова награда за мир