Подешавања / Settings

Насупрот томе је стајао Стаљин са концепцијом да је Совјетска Русија, дакле као снажна и развијена и доминантна у међународним односима циљ сам по себи, а Коминтерна и девиза о светској револуцији само средство.

Србија је поларизована на оне који желе окретање ка Русији и оне који су за улазак у ЕУ и НАТО, при чему први тврде оно због чега други добијају оспице – да су нам Руси најбољи пријатељи

Шта је то због чега у Србији није могуће организовати не само успешно и просперитетно друштво и развијену привреду већ ни слободан и демократски систем, о коме се већ четврт века свакодневно говори, а од кога смо још веома удаљени, можда чак удаљенији него пре деценију или две.

Година 2013. донела је убрзање преласка светског поретка ка мултиполаризуму, као можда ни једна до сада, осим 2008. године. Сада, дакле на самом почетку 2014. године, можемо рећи да се налазимо у мултиполарном светском поретку, где је и даље Америка водећа међу светским силама, али без моћи да самостално мења и одређује главне токове у међународним односима.

Монополарни светски поредак је окончан, иако је Америка појединачно посматрано и даље водећа међу светским силама

Тезу – да су „Руси су наши најбољи пријатељи“ – заступали су: Драган Петровић, научни сарадник београдског Института за међународну политику и привреду и Ђуро Билбија, новинар публициста, главни и одговорни уредник информативног портала www.факти.рс.

Тезу (да су Руси наши најбољи пријатељи) оспоравали су: директор Центра за евроатланске студије Јелена Милић и режисер Лазар Стојановић.

aleksandar-vucic-sns-vozdovac

Само заједничким деловањем патриотске опозиције може се извршити притисак на режим да не угрожава даље изборни процес.

У чему је тајна успеха СНС на локалним изборима, као и на неколико других сличних општинских избора организованих последњих месеци?

–Зашто су Руси наши најбољи пријатељи – било је кључно питање на истоименој трибини из серије Ђавољи адвокат, коју је синоћ на Факултету за медије и комуникацију организовао недељник НИН (у власништву немачке компаније Рингијер–Спрингер) уз РТС и Фондацију Конрад Аденауер.

Тајним ватиканским пројектом „Интермариум“ планирана је и обнова хабзбуршке монархије са савезницима. Брозова војна мисија у Риму одржавала честе контакте са усташама

Говоре:
Проф. Др Дарко Танасковић
Проф. Др Слободан Комазец
Амбасадор Милисав Паић
Др Зоран Миливојевић
Др Драган Петровић
Mирослав Лазански

На међународној равни потребно је појачати односе са силама БРИКС, посебно Русијом, које су у узлету и са пријатељским односом према српском фактору. Радити на културном повезивању српског народа у региону.

Маневарски простор окупационог апарата је стешњен, и за западни фактор, и за актере унутрашње сцене

На телевизији Мост у Новом Саду у емисији Екстреми, коју традиционално годинама води Бојан Панаотовић, протеклих десетак година учествовао је велики број еминентих стручњака из различитих области, политичара и људи познатих широј јавности.

Већ је годину дана откако је јасно да ће нова власт наставити политику старе, са свим оним што мека окупација земље подразумева

Дунав је после Волге највећа река Европе, и има огроман саобраћајни, трговински, туристички и свеукупни привредни, као и геополитички значај за све подунавске земље. Од укупне дужине реке Дунав од 2860 км, на српски део Дунава отпада чак 589 км, што је око петине дужине ове реке и то у њеном средњем и делу доњег тока, где је Дунав посебно широк, богат водом из бројних притока, регулисан за пловидбу и већих, па и поморских бродова и пловних објеката.

dru-selo-svinjica

Односи Српске и Румунске цркве већ дуго су на леду, а проблем у чијем је средишту „влашко питање“ може да Србију озбиљно завади са најпријатељскијом земљом у суседству.

По стручним и релевантним пројекцијама од свих великих сила у свету, само Русија није у ситуацији да и током следеће две деценије увози важне енергенте попут нафте и гаса: САД су у ситуацији да увозе и више од половине сопствених потреба нафте и нешто гаса; земље ЕУ из сопствених потреба подмирују тренутно око 25% нафте и нешто преко половине гаса.

Није све изгубљено уколико би изашле на изборе у више колона, али да сарађују и не учествују у међусобним критикама

Према Уговору о продаји НИС-а, који је потписан, Гаспром њефт има обавезу да у НИС уложи најмање 547 милиона евра, а продајна цена за 51 % српске нафтне индустрије је 400 милиона евра. У оквиру међудржавног споразума између Русије и Србије, 2009. године, руска компанија Гаспром њефт преузима 51% акција НИС-а. Продаја контролног пакета акција иностраном партнеру, реализована је у оквиру процеса приватизације државних компанија у Србији.